Page 34 - Novopazarski Zbornik 36

34 Драгица Премовић-Алексић НЗ 36/2013

Нови Пазар је у то време имао 3.000 кућа, како приземних, тако и оних на
спрат, покривених ћерамидом. Дућана је било 1.110 и у многима су израђива-
ни катанци, чекићи, табанџе (кратке пушке), пиштољи и друго оружје. 81
Сви средњовековни путеви били су прилагођени караванском саобра-
ћају. На појединим местима били су толико уски да је њима могао проћи само
један натоварен коњ. О изгледу путева остале су бројне путне белешке, а на-
вешћемо само најинтересантније. Преко Копаоника се „пролази са страхом и
погибељу пропасти“; Дубровачки пут је „каменит, грозан и вратоломан“, на
појединим местима стрм па се на њему „више ишло пешке него ли на коњу“.
Са краја 19. века остала је и ова белешка о путу Нови Пазар — Рашка: „по
садашњој путањи може се само на коњу ићи, а колима је немогућно“.
Интересантно је навести и време трајања путовања на појединим
путним правцима у средњем веку. Трајање путовања није само зависило од
дужине пута, већ и од природе терена, врсте превоза, годишњег доба, сигур-
ности и познавања пута. На релацији Дубровник — Ниш путовало се обично
15, а од Дубровника до Цариграда 30 дана. Из Трговишта се стизало до Ибра
за пет сати. Лети се стизало из Крушевца у Дубровник за седам до осам, а
зими за 10 до 15 дана.
Пренос робе на средњовековним путевима обављао се искључиво
караванским путем. Главно преносно средство на путевима су биле домаће
животиње, најчешће коњи, па је у једном каравану могло да се нађе и до 200
коња. Према подацима, на једног планинског коња товарило се од 100 до
150 килограма терета, у зависности од даљине на коју је ношен. На мазгу се
товарило 150 до 200, а на магарца 80 килограма терета. До Новог Пазара су
сигурно долазили и каравани у којима је било камила, а једне кожне бисаге
које су носиле камиле налазе се у Музеју „Рас“.
Дубровачки трговци су у 17. веку ојачали своје позиције у Новом
Пазару који је, поред Прокупља, постао најважнији центар њихове трговине
у јужној Србији, а постаје и главни извозни центар за вуну. О количини вуне
која се извозила, најречитије говори податак да је у септембру 1613. године
из Новог Пазара према Дубровнику послато 3500 коња натоварених робом.
У Новом Пазару је 6. новембра 1639. године потписана крамарска облига-
ција о превозу робе, по којој су два крамара на успутној станици у Гргуру
примила: 3.149 бивољих кожа и 304 вреће вуне или 616 товара. 82
Величину и важност Новог Пазара потврђује и чињеница да се он на-
лази на великом броју географских карата, рађених у 17. и 18. веку. Нашао
83
је своје место и у енциклопедијским издањима на немачком језику. Предста-

81 Евлија Челеби, Путопис, Сарајево, 1967, 262–266.
82 С. Димитријевић, Дубровачки каравани у јужној Србији, 79.
83 Д. Премовић-Алексић, Новопазарски крај на географским картама XVII–XVIII века,
НПЗ 29/2006, 195–221.