Page 26 - Novopazarski Zbornik 36

26 Драгица Премовић-Алексић НЗ 36/2013

Треба нагласити да на Ђурђевим Ступовима има и прероманичке пластике:
розета, храстовог лишћа, грана са петељкама на којима виси срцолико лишће. 45
По романском типу високих звоника, урађене су и куле — стлпови,
по којима је и манастир добио име. Куле — звоници припадају архитекту-
ри Запада, док се они у црквама православног обреда, односно византиј-
ској архитектури јављају тек од 13. века. Два звоника на прочељу Ђурђевих
Ступова преузета су са цркве Св. Трипуна у Котору, а са цркве Св. Николе
код Куршумлије план саме цркве. Уносећи романичке измене у византијску
концепцију, остварен је нов тип храма, тзв. Рашки стил. Спрегом двају гра-
дитељских токова византијског и романичког, створен је образац за будуће
градитељство Стефана Немање и његових наследника. Иако су у српским
46
земљама у раздобљу прероманике већ постојале цркве с византијским и за-
падноевропским одликама, попут Петрове цркве, преко Ђурђевих Ступова
рашко градитељство је показало и стваралачке способности давши му соп-
ствено обележје.
Тај нови стил у архитектури, ког су реализовали приморски мајсто-
ри, примењен је и на црквама Богородици Бистричкој, св. Петра у Бијелом
Пољу и Ђурђевим Ступовима код Берана.
За разлику од архитектуре, живопис Ђурђевих Ступова рађен је под
директним утицајем Византије. Настао је око 1175. године, непосредно после
Немањиног повратка из Цариграда, где је боравио као заробљеник Манојла II
Комнина. Немањино упознавање с тадашњим сликарством у византијској пре-
стоници и измирење Срба и Византинаца погодовало је уметничким везама и
појави образованих грчких сликара у Србији. Живопис у Ђурђевим Ступови-
ма био је непосредан одјек новог политичког и културног стања у односима
између Србије и византијског двора. То је и време највеће стваралачке моћи
Византије, чија се уметност простирала од саме Византије до Русије и Грузије,
преко Балкана до Сицилије, јужне Италије и Венеције, па чак и до Немачке и
Француске. Живопис цркве Св. Ђорђа радили су мајстори који нису били про-
винцијалци већ путујући мајстори који су дошли из Цариграда. 47
Поред Ђурђевих Ступова, на Европском путевима романике налази
се и манастир Сопоћани, које је око 1260. године подигао краљ Урош I, један
од најистакнутијих српских владара у 13. веку. Оно што Сопоћане, на први
поглед, одваја од очуваних старијих споменика, то је тробродни спољашњи
изглед: сви бочни простори — они уз олтар, певнице и капеле — подведени
су под јединствене, једносливне, ниже кровове, чиме је постигнута цело-
витост грађевине. Овакво архитектонско решење ставља Сопоћане на чело
нове цркве рашке стилске школе. Мајстори из Приморја су исклесали прозо-

45 В. Ј. Ђурић, Преокрет у уметности Немањиног доба, 286.
46 Исто, 276.
47 Исто, 289.