Page 29 - Novopazarski Zbornik 36

НЗ 36/2013 НОВИ ПАЗАР НА МАПИ ИСТОРИЈСКИХ ПУТЕВА 29

стематским археолошким истраживањем локалитета откривене су 64 куће и
пет цркава. Свет имућних грађана Трговишта тог времена, потврђује накит и
други предмети откривени у истраженим кућама и некрополама. 57
Како се Трговиште, као важан трговачки центар, налазило на траси
пута који је из Приморја водио према унутрашњости Балкана, али и Цари-
граду, у њему се већ од друге половине 14. века налазе стални или привре-
мено насељени дубровачки трговци. Јула месеца 1412. године, Дубровчани
су за председника судијске комисије, са титулом конзула, именовали изве-
сног Велојевића. Нека сведочанства о њиховим везама са домаћим по-
58
словним светом сачувана су у изворној грађи, најчешће у документима о
новчаним трансакцијама или судским споровима. Тако се већ 1382. године
помиње Andrussa Sladenovich de Trgouischye, а годину дана касније и Radic
Marchovich de Tregouischye. За конзула у Трговишту, 4. јула 1412. године,
именован је неки Велојевић. Од прве половине 15. века, вести о послов-
59
ним везама становника Трговишта са Дубровником знатно су бројније. Уз
Дубровчане ту се често помињу и домаћи трговци. Током шесте деценије
15. века, у најуспешније и најимућније људе Трговишта тог времена свакако
спадају извесни Владислав Влатковић, Рахац Богишић и Ђурађ Ноћајевић. 60
У которским споменицима 40-тих година 15. века Трговиште се по-
миње као велико тржиште олова. Пред судом у Котору, 28. јуна 1440. године
Марко Радончић из Трговишта изјавио је да Михаилу Палташићу из Котора
„дугује 384 златна дуката за чоху коју је узео од њега. То треба да врати
током септембра у олову. Олово ће пренети о свом трошку, а у повратку ће
потерати со коју ће узети од Михаила у одговарајућој тежини олова.“ О
61
трговини оловом говори и податак да се Радич Добројевић из Трговишта
обавезао, 26. априла 1441. године, да ће у Котор до Петровдана да довезе
80.000 фунти (око 27.000 килограма) олова. 62
Турци су заузели Трговиште 1459. године за владе Мехмеда II. Одмах
су поставили субашу, а 1461. године и кадију, што сведочи да се овде у прво
време налазило седиште новоуспостављеног вилајета Рас. Крајем 15. века Тр-
говиште постаје Ески Базар, стари трг — данашње Пазариште, а јавља се име
Јени базар — Нови трг, данас Нови Пазар. Оснивањем Новог Пазара, Тргови-
ште није опустело, али се име области пренело и на новоосновани трг. Тако је
у турском попису из 1468. године уписано следеће: „Сами шехер Нови Пазар,

57 Ј. Ковачевић, нав. дело, 9; Д. Минић, Остава накита из средњовековног Трговишта код
Новог Пазара, НПЗ 8/1984, 23–35.
58Б. Храбак, Рашки пазари у ХV и ХVI веку, Наша прошлост 3, Краљево, 1988, 80.
59 К. Јиречек, Историја Срба II, Београд, 1981, 334.
60 Б. Храбак, Рашки пазари, 77–119.
61 Р. Ковијанић, И Стијепчевић, Трговиште у которским споменицима, Историјски записи,
година VII, књига Х/2, Цетиње 1954, 600.
62 Исто, 602.