Page 36 - Novopazarski Zbornik 36

36 Драгица Премовић-Алексић НЗ 36/2013

тако важну улогу као у исламу и исламском друштву. Ова институција је
своју примену нашла у свим аспектима живота исламских народа и држа-
ва: економском, верском, моралном, политичком, социјалном. Институција
88
вакуфа је допринела да се током пет векова, колико је наше подручје било у
саставу Османског царства, изгради знатан број значајних профаних и све-
товних објеката у новом стилу, ког су Османлије донели са собом. Изградњу
је почео Иса-бег Исхаковић, подигавши репрезентативан хамам и куполну
џамију, у којој се највероватније крију остаци преправљене цркве. Хамам
има сложену основу с многобројним просторијама и са 11 већих и мањих
купола. Помиње се у једном турском дефтеру из 1489. године. Бројни пут-
89
ници који су долазили са запада у својим белешкама са путовања бележили
су дивљење, уз закључак да је купање лек, уз замерку Турцима што се купају
више од једном месечно. 90
О новом хамаму, ког помиње Е. Челеби, није се знало ништа све до
почетка 2003. године када је археолошким истраживањима установљено да
се он налазио на некадашњем Житном тргу. Делови хамама су откривени са
западне стране зграде Музеја „Рас“, а делимично и у унутрашњости исте.
Сам западни зид наведене зграде представља остатке зида хамама подигну-
тог почетком 17. века. 91
У Новопазарској Бањи, у близини остатака римских терми и храмо-
ва, налази се још један хамам. Не зна се тачно време његове изградње, а на
основу аналогија са цариградским, ког је по налогу Михримах, ћерке Сулеј-
мана Величанственог, изградио чувени архитекта Мимар Синан 1548. годи-
не. О хамаму су белешке оставили и бројни путописци, а био је у функцији
92
до почетка 21. века када је урушена купола над базеном.
Алтун-алем џамија је најстарија очувана џамија, а налази се у Јелеч
махали, на крају Старе чаршије. Она представља тип једноспратне куполне
џамије са тремом и минаретом и подигнута је по узору на неку од старијих
брусанских џамија. Њу је подигао Мевлана Муслихудин, син Абдулганија,
највероватније између 1516. и 1528. године, а подигао је и зграду мектеба,
која припада развијеном типу. Она је „пример оних позних провинцијских
здања на којима се, у доба процвата репрезентативног класичног стила
османлијске уметности, још прожимају обележја претходне две школе“. 93
Међу бројним новопазарским џамија издваја се и Лејлек џамија. И она
је куполна, малих је димензија и са малим отвореним тремом, наткривеним

88 H. Kaleši, Najstariji vakufski dokumenti u Jugoslaviji na arapskom jeziku, Priština 1972, 13.
89 А. Андрејевић, Споменици исламске уметности, Нови Пазар и околина, Београд 1969,
203–205.
90 С. Ђорђевић, Хамам у Новом Пазару, Рашка баштина 1, Краљево, 1975, 137.
91 Д. Премовић-Алексић, Остаци хамама испод зграде Музеја „Рас“, НПЗ 27/2003, 373–376.
92 А. Андрејевић, нав. дело 206.
93 Исти, 198.