Page 251 - Novopazarski Zbornik 36
P. 251

258                            Edina Kočan                      НЗ 36/2013

               raspravno načelo. To je slučaj sa uvođenjem „vremenskog okvira“, kao osnovnog
               pravnog pravila, koje je dalje impliciralo promene u pogledu vremenskog ograni-
               čenja iznošenja činjeničnog i dokaznog materijala. Stranka više nema mogućnost
               da to čini sve do zaključenja prvostepene glavne rasprave, već to mora uraditi na
               pripremnom ili prvom raspravnom ročištu za glavnu raspravu, ukoliko pripremno
               ročište nije obavezno. Prekluzija za iznošenje činjenica i predlaganja dokaza, i
               obaveza suda da na prvom ročištu donese rešenje o vremenskom okviru, uticaće
               na način rada i sudija i stranaka i advokata koji ih zastupaju.
                      Vrlo je izvesno da će uvedena promena dovesti do povećanja procesne
               građe pred sudijom, koji mora u kratkom roku da odluči koje su činjenice spor-
               ne, koje nisu, koje će dokaze izvesti. To dalje nameće pitanje: koliko je u takvim
               uslovima moguće pružiti kvalitetnu pravnu zaštitu? Pitanje efikasnosti sudova ne
               treba svoditi samo na pitanje efikasnosti samih sudija. Na dužinu trajanja postup-
               ka utiču mnogi faktori, koji ne zavise samo od ažurnosti i stručnosti sudije, a sada
               je to dodatno otežano skraćenim periodom za odlučivanje o najvažnijoj fazi u do-
               nošenju sudske odluke — formiranje činjeničnog supstrata odluke. Zakonodavac
               nije odgovorio na mnoga pitanja na koja će praksa morati da traži odgovor, što
               svakako ne predstavlja dobro rešenje.
                      Države imaju obavezu da obezbede efikasan i delotvoran sudski postupak
               koji treba da omogući pružanje pravne zaštite svim onim licima koja veruju da im
               je povređeno neko subjektivno građansko pravo. S obzirom na to da je samopo-
               moć zabranjena, stepen poverenja i sigurnosti građana u pravosudne organe sva-
               kog dana je na testu. Na zakonodavcu je da taj stepen sigurnosti očuva ili poveća,
               ne tako što će ubrzati proces donošenja sudske odluke na uštrb njenom kvalitetu,
               već tako što će uspeti da nađe balans između ova dva ključna zahteva potrebna za
               očuvanje vladavine prava. Efikasnost nikako ne treba sprovoditi na štetu pravil-
               nog sprovođenja pravde jer u tom slučaju spor među strankama neće biti rešen na
               pravi način, niti će njihovi interesi biti zadovoljeni.

                      Literatura

                      A. Jakšić, Građansko procesno pravo (drugo dopunjeno izdanje), Univerzitet u Beogradu,
                      Beograd, 2008.
                      G. Stanković, Građansko procesno pravo, Univerzitet u Nišu, Niš, 2010.
                      G. Stanković, Građansko procesno pravo, Univerzitet u Nišu, Niš, 2007.
                      G Stanković, N. Petrušić, Novine u građanskom procesnom pravu, Niš, 2005.
                      M. Čizmović, B. Đuričin, Građansko procesno pravo, Podgorica, 1997.
                      S. Triva, M. Dika, Građansko procesno pravo, Zagreb, 2004.
                      Poznić-Vodinelić-Rakić, Građansko procesno pravo, Beograd, 1999.
                      S. Triva, Građansko procesno pravo, Zagreb, 1983.
                      N. Krstić, Uloga parničnog suda i stranaka u prikupljanju procesnog materijala, Zbornik
                      radova, Pravni fakultet, Niš, 2010.
   246   247   248   249   250   251   252   253   254   255   256