Page 250 - Novopazarski Zbornik 36

НЗ 36/2013 PARALELNA ANALIZA RANIJIH I POSTOJEĆIH... 257

Prema rešenjima u novom ZPP-u sud više nije ovlašćen da pouči i po-
mogne stranci da žalbu ispravi ili dopuni u slučaju kada žalba ne sadrži sve što je
neophodno da bi se po njemu postupalo (nepotpuna žalba). Raniji ZPP je, prema
opštim pravilima o ispravljanju podnesaka, bio dužan da donese rešenje kojim
poziva stranku da u određenom roku otkloni nedostatke u žalbi. Ukoliko stranka
u predviđenom roku ne bi ispravila ili dopunila žalbu, sud bi doneo rešenje kojim
se žalba odbacuje kao nepotpuna. Ova pravila su se primenjivala samo u slučaju
kada je sama stranka izjavila žalbu. Ukoliko je u njeno ime pravni lek izjavio
advokat, sud bi odbacio žalbu bez pozivanja žalioca da je ispravi.
Prema pravilima sadržanim u novom ZPP-u, sud će nepotpunu žalbu od-
baciti i u slučaju kada ju je izjavila sama stranka, s tim što je isključena mogućnost
izjavljivanja žalbe na rešenje kojim se žalba odbacuje kao nepotpuna.

Zaključak
Jedan od temelja na kome leži moderno, istinski demokratsko društvo
jeste vladavina prava. Među njegovim glavnim pretpostavkama stoji efikasno i
delotvorno pravosuđe, sposobno da u razumnom roku pruži sudsku zaštitu, uspo-
stavljajući poredak tamo gde je on narušen ili ugrožen. Stoga se kao prioritetan
zadatak pred zakonodavnu, sudsku i izvršnu vlast postavlja brži i efikasniji rad
sudova, njihovo ažuriranje i organizacija celovitog sistema koji će nadalje imati
realne mogućnosti za efikasnu sudsku zaštitu.
Evidentno je da svi predgovori komentara analiziranih zakona počinju
sa motivima njihovih donošenja koji su kod ZPP-a iz ’77. godine bili više teh-
nički i organizacioni jer je zakonski tekst izmenjen nekoliko puta tokom više od
dve decenije, koliko se taj zakon primenjivao, dok su kod dva poslednja motivi
inspirisani harmonizacijom domaćeg pravosuđa sa pravnim pravilima evropskih
zemalja, odnosno, sa praksom Evropskog suda za ljudska prava.
Procesne reforme dovodile su do smenjivanja procesnih pravila, do uki-
danja pa ponovnog uspostavljanja istih. U potrazi za najboljim rešenjem najveći
doprinos dala je sudska praksa — koja je najbolji pokazatelj uređenosti jedne
oblasti prava. Na primer, Zakon o parničnom postupku iz 2004. godine je, po
ugledu na nemačko pravo, u sistem vanrednih pravnih lekova uneo direktnu revi-
ziju, kako bi se ubrzao postupak i ujednačila sudska praksa. Međutim, u praksi je
zabeleženo svega nekoliko odlučivanja po ovom pravnom leku što je pokazalo da
je praktičan značaj direktne revizije neznatan.
Novi Zakon o parničnom postupku nije doveo do radikalnijih promena
u domaćem parničnom pravu u pogledu raspravnog i istražnog načela, kao što je
to slučaj sa prethodnim Zakonom o parničnom postupku. Zadržana je raspravna
maksima kao osnovno metodsko načelo koje se odnosi na formiranje činjeničnog
supstrata odluke. Zakon sadrži neka potpuno nova rešenja koja prvenstveno služe
ostvarivanju načela suđenja u razumnom roku, ali ipak imaju indirektan uticaj i na