Page 157 - Novopazarski Zbornik 36

162 Olga Zirojević НЗ 36/2013

U pitanju je biljka koja se uzgaja u dosta toplom podneblju, ali traži i
dosta vlage. U Španiju su je doneli Mavri, potom se raširila i po drugim medite-
ranskim zemljama, zatim u Turskoj, balkanskim zemljama, tačnije, Grčkoj, Ma-
5
kedoniji, Crnoj Gori, Bosni i Hercegovini, u Srbiji, u Nišu i okolini. U Africi je
naročito omiljena u Egiptu i Keniji; na azijskom kontinentu u Indiji, Pakistanu i
Tajlandu, a stigla je i do Japana i Tajvana.
U Novi svet treba da su je doneli afrički robovi da bi, potom, na Karip-
skim ostrvima postala osnovna životna namirnica (poznato je, tako, kubansko jelo
foofoo). 6
U novije vreme uzgajala se u okolini oko Bos. Broda, Dervente, Banja-
luke, Sarajeva, Mostara, Skoplja, Tetova, Velesa i Bitolja. Milivoje Savić navodi
i njenu ukupnu godišnju proizvodnju po pojedinim gradovima i to, najčešće, u
komadima (a i danas se uglavnom tako prodaje), pa su, primerice, u Velesu 90
baštovana proizvodili godišnje oko 10.000 kg bamnje ili dva miliona komada.
Prodavala se sirova, a ponekad i sušila za sopstvene potrebe. U Prilepu se proizvo-
dila divlja bamnja koja nije bila za sušenje. „Za sušenje ih prvo zamoče u ključalu
vodu, pa ih suše, ili pak prosto kako ih obare nanižu ih i meću u lad da se suše“. 7
Bamija ima više vrsti; danas postoje grčka, arapska i turska, a početkom
XIX veka jedan francuski putnik pominje u Turskoj sultansku bamiju (veliku) i
običnu. 8
Kod nas, kao i na Istoku, jedu se mladi nedozreli plodovi koji se suše za
zimu. U Africi i na Madagaskaru jede se sveža ili suva. U Indiji se sveža priprema
kao špargla ili se ostavlja za zimu.
Zbog proteina i masti plodovi bamije su veoma hranljivi i ukusni; sadrže,
takođe, i vitamine (A, B i C), pa minerale (kalcijum, gvožđe), uz obilje biljne sluzi.
Tako se, osim za pripremanje raznih jela, iz njenih dozrelih semenki može dobiti
izvanredno ulje odnosno margarin; sušene i mlevene semenke se, osim toga, ko-
riste i kao zamena za kafu. A koriste se i ostali delovi biljke; stabljika, na primer,
daje jako predivno vlakno koje može da zameni i jutovinu. I koren bamije treba da

Enzyklopädie alles Essbaren, Frankfurt a. Main, 1994, 260–261. A u Vikipediji se, uz bamya,
okra i gumbo (koje se ovde vezuje za svahili jezik), navode još i sledeća imena: Ocro, Okoro,
Quimgombo, Quingumbo, Ladies Fingers, Kopi Arab, Kacang Bendi, Bhindi, Bendi. A na
Kubi Quimbombo.
5 U svojoj poznatoj Botanici Josif Pančić će kratko navesti da se „gdešto i u našim varoškim
gradinama sadi...“ (Sabrana dela, knjiga 10, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd,
1998, 169).
6 Bendel, nav. delo, 288; Kršnjavi, nav. delo, 117–118; Root, nav. delo, 260.
7 Kršnjavi, nav. delo, 117–118; Milivoje M. Savić, Naša industrija, zanati i trgovina, njine osno-
vice, stanje, odnosi, važnost, putevi, prošlost i budućnost, V deo, Sarajevo, 1925, 30–32.
8 Bendel, nav. delo, 289; Kosta N. Kostić, Kulturne biljke u srpskim zemljama za turskoga vre-
mena, Nastavnik 9–12, Beograd, 1913, 352. I J. Pančić pominje bamnje „od dve ruke“, tj. obič-
ne i sultan ili karabamnje sa većim i rapavim čaurama, „koje se poslednje mnogo u Carigradu
troše“ (nav. delo, 169).