Page 156 - Novopazarski Zbornik 36
P. 156

BAM(I)JA



               Olga Zirojević                                                                      UDK 392.81 ; 642.8
               Beograd



                      Za neupućene: jednogodišnja odnosno višegodišnja zeljasta biljka (lat.
               Hibiscus esculentus)  iz porodice slezova (lat. Malvaceae) čiji se nedozreli plod
                                 1
               upotrebljava kao povrće (nekada često korišćeno u mnogim našim jelima).
                      Ovaj balkanski turcizam ušao je i u istočnoslovenske jezike, svuda sa
               istim značenjem. Javlja se u više oblika: bamija, bamja, bamje, bamlja, bamnja,
               bamuja, bame, bamla, babinje, babnja, bobnja (ovaj poslednji možda naslonjen
               na bob). 2
                      U relevantnim rečnicima navodi se da je reč arapskog odnosno persijskog
               porekla.
                      Domovinom bamije smatra se Afrika, po drugima, istočna Indija. Shod-
               no najnovijim saznanjima bamija se uzgajala u Egiptu od 2 milenijuma pre n. e.
               a tu, opet, treba da je dospela iz Abisinije odnosno današnje Etiopije.  U prilog
                                                                              3
               afričkog porekla bamije svedočila bi i njena dva imena: okra i g(u,o,a)mbo pod
               kojima je poznata u nemačkom, holandskom, engleskom odnosno u francuskom
               i španskom jeziku. Okra se, naime, izvodi od reči nkruma(u)n iz jezika Tiwi, dok
               Gumbo treba da dolazi od kongoleške reči ochingombo ili ngombo.
                      U prilog ovoj pretpostavci navodi se još jedan dokaz, naime, uloga bamije u
               verskim ceremonijama jedne brazilske sekte koja, inače, odlikuje stare afričke rituale.
                      Tako poreklo reči bamija ostaje, zasad, ipak otvoreno, uz napomenu da se
               u Eritreji susreće oblik Bahmia-Gombo. 4


               1   Ima i drugo ime — Abelmoschus esculentus, od arap. abu-l-mosk (jer podseća na miris muskat-
                   nog semena).
               2   Enciklopedijski leksikon, mozaik znanja, BIOLOGIJA, Interpres — Beograd, 1973, 56–57;
                   Etimološki rečnik srpskog jezika, SANU, Odeljenje jezika i književnosti, Odbor za etimološki
                   rečnik, Institut za srpski jezik SANU, Etimološki odsek, 2, Beograd, 2006, 142; Milica Mihai-
                   lović, Tradicionalna kuhinja Jevreja bivše Jugoslavije, Beograd, 1998, 49; Radmila Fabijanić,
                   Narodna ishrana u tešanjskom kraju, GZM, Etnologija, 41/42, Sarajevo, 1987, 77; Blagoje
                   Buca Lupa, Leksikon kulinarstva, Beograd, 2006, 20.
               3   Oslanjajući se, opet, na podatke preuzete iz Vikipedije Egipćani treba da su je gajili na obalama
                   Nila pre najmanje 3.000 godina.
               4   BAMYA, Türk Ansiklopedisi, V, Istanbul, 1967, 195; BAMIJA, Hrvatska enciklopedija, 2,
                   Zagreb, 1941, 176–177; BAMIJA, Enciklopedija Leksikografskog zavoda, 1, Zagreb, 1955,
                   373; Dr. B. Kršnjavi, Bamnja (Hibiscus esculentus) kao kulturna biljka. Iz poljopr. ogledne i
                   Kontrolne stanice, Zagreb. Glasnik Ministarstva poljoprivrede, VIII; br. 32, 1930, 108–118;
                   Lothar, Bendel, Das grosse Lexikon der Früchte und Gemüse, Herkunft, Inhaltsstoffe, Zu-
                   bereitung, Wirkung, Anaconda, Köln, 2008, 288–289; Waverley Root, Das Mundbuch, Eine
   151   152   153   154   155   156   157   158   159   160   161