Page 109 - Novopazarski Zbornik 36

112 Анђела Ђ. Гавриловић НЗ 36/2013

истинитост те тврдње, будући да и сам наводи да „у овом апокрифу Давид није
у непосредној вези са двојицом анђела који узимају душу праведника, како је то
приказано у споменутој представи у Никољцу...“. Стога је, такође с правом, и
22
такво тумачење у скорије време одбачено. Светлана Пејић сматра да иконогра-
23
фија никољачке композиције уједињује елементе народних веровања и обредне
праксе са једним од псалама из чина опела световних лица, па би, по њој, своје
упориште сцена можда могла имати у 90. или чак пре у 118. Псалму Давидо-
вом. Ипак, иста ауторка напослетку закључује да „питање порекла особеног
предлошка (sc. сцене) и његовог пута у балканску средину“ захтевају посебна
истраживања. И раније је примећено да звук Давидовог инструмента на сце-
24
ни Смрт праведника у трпезарији манастира Св. Јована Богослова на Патмосу
(XIII в.) треба да „ублажи тегобе разлучења,“ као и да у сцени Смрт праведни-
25
ка у Минхенском псалтиру, анђео благо прихвата душу праведника којој Давид
„песмом псалама олакшава успон.“ Па ипак, питања ликовног и текстуалног
26
предлошка сценâ Смрт праведника и Смрт грешника, као и истоимених епизодâ
у оквиру композиције Страшног суда, остала су и даље неразјашњена.
Имајући у виду поменуту фреску Смрт праведника из трпезарије ма-
настира Светог Јована Богослова на Патмосу (сл. 4), иконографски сродну ис-
тоименој композицији из Никољца, а у оквирима уметности византијског света
очигледно јединствену сцену, верујемо да би литерарне основе за појаву цара Да-
вида у обе сцене требало потражити у аскетској литератури византијске епохе.
27

22 Јовановић, Апокрифи, 64 (н. 171).
23 С. Пејић, Страшни суд у Никољцу. Иконографско-програмски аспект композиције, Са-
општења 43 (2011) 70–71 (у даљем тексту: С. Пејић, Страшни суд, са бројем стане).
24 Пејић, Страшни суд, 72.
25 Грозданов, Охридско зидно сликарство, 89.
26 Б. Иванић, Псалам 118. у Минхенском псалтиру и тема Посебног суда, in: Зборник Ма-
тице Српске за ликовне уметности 32–33 (2002) 122.
27 Овде имамо у виду монументални живопис. Једна једина нама позната приближна
аналогија из византијског периода била би илустрација псалма из Минхенског псалтира.
О тој минијатури v. претходну напомену у овом раду. О сцени Смрт праведника у
трпезарији манастира Светог Јована Богослова на Патмосу v. Α. Ορλάνδου, Ή έν Πά-
τμω Μονή ‘Αγ. ΄Ιωάννου τού Θεολόγου (Ή άρχιτεκτονική καί αί βυζαντιναί τοιχογραφίαι τής),
Βυζαντινή τέχνη – Τέχνη Ευρωπαϊκή. Διάλεξεις, Athens, 1966, 80, 84, είκ. 68; Ead., ‘Η ’Αρ-
χιτεκτονική καί αί Βυζαντιναί Τοιχογραφίαι τής Μονής τού Θεολόγου Πάτμου, ’Αθήναι, 1970,
181–187, πίν. 22, 23 и 65; D. Kominis, Patmos. Treasures of the Monastery, Athens, 1988,
64, fig. 39; Π. Λ. Βοκοτόπουλος, Παρατηρήσεις στίς Βυζαντινές Τοιχογραφίες τής Μονής τού
΄΄Αγιου ’Ιωαννου τού Θεολόγου στήν Πάτμο, in: Διεθνές Συμποσίο. Πρακτικά. Ι. Μονή Αγ.
Ιωαννάνου τού Θεολόγου. 900 Χρόνια Ιστορικής Μαρτιρίας (1088–1988), ’Αθήναι, 1989,
193–203. О њеном литерарном предлошку в. А. Г. Гаврилович, О литературных основах
явления пророка Давида и певчих в сцене „Смерть праведника“ в трапезной монастыря
Святого Иоанна Богослова на Патмосе, in: Византия и византийское наследие в Росии и
в мире. Тезисы докладов XX Свероссийской научной сесии византинистов. Москва, 3–6.
июня 2013. года, Москва, 2013, 68–71. Иначе, да кажемо да је иконографска сличност
између никољачке и патмоске сцене и раније уочена. V. Томић, Избављење, 87.