Page 114 - Novopazarski Zbornik 36

НЗ 36/2013 О ИКОНОГРАФСКИМ СПЕЦИФИЧНОСТИМА СЦЕНЕ... 117

Поставља се питање на који је начин овакав један предложак могао
приспети у балканску средину, што би могло, с једне стране, имати везе са
пореклом сликара, односно извориштем његовог надахнућа, а с друге стране,
са ученошћу и специфичним тежњама наручиоца никољачких фресака. Чи-
њеница да је таква једна сцена дидактичке тематике могла да буде изведена
у наглашено монашкој средини, као што је Патмос, на чију појаву је свакако
могла утицати аскетска литература, говорила би у прилог претпоставци да је
подстицај за извођење таквог иконографског решења у Никољцу могао доћи,
посредно или непосредно, из неког изразито аскетског центра са дугом и не-
прекинутом књижевном, усменом и ликовном традицијом, какав је био Атос.
* * *
На крају рада, закључили бисмо да иконографски мотив цара Давида
са цитром (леутом) у никољачкој композицији доприноси специфичној тежи-
ни композиције, ненаметљиво и суптилно, ликовно и идејно, наглашавајући
сам тренутак праведникове кончине. Поред тога, тај мотив сведочи о утицају
монашке средине и њених тема на иконографско решење ове епизоде као
детаља у оквиру сцене Страшног суда у Никољцу и у другим споменицима.
Очигледно је да је такво решење и раније, како смо видели, постојало, па је,
у једном тренутку, после пропасти Византије преузето, уклопљено у оквире
композиције Страшног суда и као такво наставило живот у њеном саставу.
Не узимајући у обзир ситније разлике у детаљима попут врсте тј. из-
гледа музичког инструмента у Давидовим рукама, положаја и става цара Да-
вида у сцени, положаја и броја анђела у сценама у поменутим примерима на
Балканском полуострву, на Патмосу и оним другим, истакнућемо да пример
сцене из Линдоса са Родоса својом изразитом наративношћу такође указује
на повезаност патмоске и никољачке сцене. О даљим детаљима говорићемо
другом приликом. 42

Литература

I. N. Batali, Aspetti dell’iconografica del Giudizio finale nella pittura esterna moldava
dell’epoca di Pietro Rareş (1527–1546), Byzantion 45 (1985) 49–50.
Π. Λ. Βοκοτόπουλος, Παρατηρήσεις στίς Βυζαντινές Τοιχογραφίες τής Μονής τού ΄΄Αγιου ’Ιω-
αννου τού Θεολόγου στήν Πάτμο, in: Διεθνές Συμποσίο. Πρακτικά. Ι. Μονή Αγ. Ιωαννάνου
τού Θεολόγου. 900 Χρόνια Ιστορικής Μαρτιρίας (1088-1988), ’Αθήναι, 1989, 193–203.

42 Порекло илустрација: Сл. 1) Фотографија др Светлане Пејић (Републички завод за за-
штиту споменика културе, Београд), којој и овом приликом захваљујемо на љубазности;
Сл. 2) G. Millet, Monuments de l’Athos, Paris, 1927, T. 150, 2; Сл. 3) Фотографија до-
ступна на сајту: rhodos.gr/church-of-panagia-lindos/. Слика је публикована у: ’Ορλάνδος,
Βυζαντινοί καί Μεταβυζαντινοί Nαοί, 204, είκ. 154 и у: Пенкова, Къ идейния контекст, Ил.
7; Сл. 4) D. Kominis, Patmos. Treasures of the Monastery, Athens, 1988, fig. 39.