Page 111 - Novopazarski Zbornik 36

114 Анђела Ђ. Гавриловић НЗ 36/2013

на одру у виду рогозне, прекрштених руку на грудима у самом тренутку смр-
ти. Из његових уста излази његова душа у виду нагог, малог детета које је
испружило руке према анђелима у левом делу композиције. Управо слетели
анђели такође су широм испружили руке према малој души, у тежњи да је
узму у наручје. Десно, над главом праведника насликана је представа цара
Давида. Он има уобичајену физиономију са кратком седом брадом, кратком,
седом, коврџавом косом и круну на глави. Одевен је свечано, у белу тунику
са златним нашивцима и пурпурни плашт. Благо је погнут улево у ставу му-
зицирања, док десницом повлачи гудало преко струна цитре, постављене на
левом рамену. Иза њега стоје анђео и, верујемо, појци.
Читава сцена се одвија пред бедемима Небеског Јерусалима, изведеним
у виду цигала са тамним малтерним спојницама, са кровним венцем на врху.
Та тема, Смрт праведника, како је на фресци на Патмосу приказана
са свим појединостима, уопште се не помиње у Палеји. Књиге Старог завета
које описују живот пророка Давида (1. Књ. Самуилова 16:31; 1. Књ. Царева
1–2; 1. Књ. Дневника 11–29) не помињу ниједан сличан догађај у коме је он
узео учешћа. Ни у композицијама из циклуса арханђела у византијској умет-
ности се ова сцена не појављује. Чак се ни у сликарском приручнику Дио-
31
нисија и Фурне уз одредницу о представи Смрт праведника не помиње цар
Давид. У ранијој литератури је било покушаја објашњења других, познијих
32
примера сцене Смрти праведника, на основу литерарних извора, сликаних у
оквиру композиције Страшног суда, иконографски сродних патмоској, али
једноставнијих решења, о чему смо говорили на почетку рада.
Важно је уочити да сама тема изласка душе из тела праведника има
јасан дидактичко-монашки, домостројитељни, душекорисни карактер. У
складу с тиме, као један од литерарних основа за појаву лика цара Давида у
сцени Смрт праведника у патмоској трпезарији, свакако је могао послужити
текст корпуса Житија отаца, познатији као „Vita partum“ или „Apophtegmata
patrum“, очуван у латинској и у сиријској верзији. Познато је да су међу
светоотачким причама биле омиљене оне које говоре о крају овоземаљског
живота односно о кончини или још прецизније о одлучењу душе од тела.
У једној од тих прича непознатог грчког аутора помиње се повест о смрти
грешника и о смрти праведника. Наиме, према њој, једном Оцу, због чистоте
живљења, Бог није одбијао ниједну молбу, и како је тај старац једном прили-
ком пожелео да види разлучење душе од тела грешника и праведника, руком

31 Αρχιμ. Σ. Κουκιάρις. Τά θαύματα-έμφανίσεις τών ’αγγέλων καί ’αρχαγγέλων στήν βυζα-
ντινή τέχνη τών Βαλκανίων, ’Αθήνα — Γιάννινα, 1989; С. Габелић, Циклус арханђела у
византијској уметности, Београд, 1991.
32 P. Hetherington (ed.), The Painter’s Manuel of Dionysius of Fourna: An English Translation
from the Greek with Commentary of Cyd. Gr. 708 in the Saltyakov-Shchedrin State Public
Library, Leningrad, London, 1974, 82.