Page 105 - Novopazarski Zbornik 36

108 Анђела Ђ. Гавриловић НЗ 36/2013

У доњем десном делу композиције приказан је покојник на одру из
чијих уста излази његова душа у виду малог, крилатог човека који је широм
испружио руке према анђеоској руци пред њим. Над одром су два анђела у
хитонима и химатионима. Анђео ближи покојнику пружа десну руку у прав-
цу душе, у тежњи да је узме у наручје. Анђео који је удаљенији од покојника
држи у десној руци расцветали цвет, а у левој жезло. Необичност сцене у ико-
нографском смислу представља најзад и лик пророка Давида који је приказан
пред одром како седи на клупи и свира цитру (леут). Он је насликан у пурпу-
ном хитону и зеленом химатиону, као старац кратке скоро сасвим седе бра-
де, са раскошном, куполном круном на глави. Од наведених иконографских
особености никољачке сцене, појава старозаветног цара Израиља са цитром у
рукама, највише је разликује од оних уобичајних и у уметности византијског
и поствизантијског света чешће илустрованих представа Смрти праведника и
на својеврстан начин је крунише и употпуњује.
Представе смрти праведника и иначе у византијском и поствизантиј-
ском сликарству нису много честе, а још су ређе композиције ове тематике у
чији састав улази представа цара Давида. Такве се сцене, са царем Давидом,
чешће срећу у поствизантијској уметности, и то врло често у оквиру компози-
ција Страшног суда. Сцена у Никољцу управо спада у једну од њих. Разлика у
иконографији „чешћих“ и „ређих“ сценâ Смрти праведника лако се уочава ако
се оне међусобно упореде. У одређеним композицијама Канона на исход душе
које илуструју исту тематику — приказ растављања душе од тела праведника —
сликају се само анђели који слећу и узимају душу самртника у виду малог, нагог
детета, док се лик цара Давида не појављује. На сценама смрти праведника у
2
псалтирима се Давид углавном не појављује. Чак ни у композицијама смрти
3
великих египатских монаха, попут нпр. св. Амуна Нитријског, св. Павла Тивеј-
4
ског, св. Антонија Чудотворца, лик поменутог цара Израиља се у рукописним
6
5
2 Као примере наводимо сцене из Канона на исход душе из параклиса Светог Ђорђа у
Хиландару [Б. Тодић, Фреске XIII века у параклису на пиргу Св. Георгија у Хиландару,
Хиландарски зборник 9 (1997) 55–67, сл. 10–14, посебно, сл. 14] и из Свете Софије у
Охриду — Григоријева галерија [Ц. Грозданов, Охридско зидно сликарство XIV века,
Скопје, 1980, 87–93, посебно црт. 24; Б. Иванић, Чин бивајеми на разлученије души от
тела у Светој Софији у Охриду, ЗЛУ 26 (1990) 64–86].
3 Cf. нпр. Хлудовски псалтир [М. Б. Щепкина, Миниатюры Хлудовской псалтыри. Грече-
ский илюстрированный кодекс IX века, Москва, 1977, 102; О. Томић, Избављење душе
праведника из пакла на Страшном суду у Никољцу, Зограф 24 (1995), 86, сл. 8], псалтир
из светогорског манастира Дионисијата Cod. 65, fol. 11v (XIII век) [S. M. Pelekanidis, P. C.
Christou, Ch. Tsoumis, S. N. Kadas, The Treasures of Mount Athos, Illuminated Manuscripts.
Vol. I. Athens 1973, 420, fig. 121], British Museum Cod. Add 19352, fol. 127r, псалам CII
(Томић, Избављење, сл. 7).
4 Il menologio di Basilio II (Cod. Vaticano Greco 1613), Turin 1907, T. 90.
5 Cf. http://www.thedigitalwalters.org/Data/WaltersManuscripts/html/W521/.
6 V. претходну напомену.