Page 107 - Novopazarski Zbornik 36

110 Анђела Ђ. Гавриловић НЗ 36/2013

(око 1601) или на једној руској икони која се данас чува у САД (XVI в.).
13
12
Још неки примери ове сцене, додуше ван композиције Страшног суда, налазе
се у трпезарији манастира Велике Лавре на Светој Гори (сл. 2) или у при-
14
прати Богородичине цркве у Линдосу на Родосу (сл. 3). 15
Сцена Смрт праведника у оквиру композиције Страшног суда у по-
ствизантијским сликаним ансамблима Румуније и Молдавије тумачена је
најпре у ранијој литератури као илустрација XXXVI псалма. Сасвим у
16
складу са великом сличношћу у изгледу композиција, Георги Геров је по-
мишљао да корени иконографије сцене Смрт праведника и Смрт грешника
леже у композицији Смрт богаташа и смрт убогог Лазара. Иконографија
17
сцене Смрт праведника довођена је и у везу са иконографијом илустрације
CXVIII псалма из Минхенског псалтира. 18
Сама сцена Смрт праведника у Никољцу била је предмет истраживања
неколицине научника и била је тумачена на различите начине. Оливер Томић ју
је објаснио као илустрацију XV (XVI) псалма, именовавши је као „Избављење
душе праведника из пакла,“ што је касније с правом оповргнуто. Томислав
19
20
Јовановић је исту сцену протумачио на апокрифној основи, доводећи је у мо-
тивску везу са Откровењем апостола Павла. У том тексту се говори да Давид
својом песмом на вратима Вишњег Јерусалима сачекује Христа и када се Хри-
стос појави Давид „почне певати испред свих светих. И сви праведници певају
са њим чувши алилуја.“ Међутим, иако поменути цитат из Откровења Па-
21
вловог донекле потпуније објашњава ову сцену од текстова XV (XVI) односно
XXXVI псалма, сам заговарач поменуте тезе износи известан степен сумње у

12 Ştefanescu, L’évolution (Texte), 151; V. Drǎguţ et al., Romanian Painting, сл. на стр. 82; То-
мић, Избављење, 84.
13 M. K. Garidis, Études sur le Jugement dernier post-byzantin du XVe à la fin du XIXe siècle.
Iconographie-Esthetique, Tesaloniki, 1985, pl. XIX, 38; Томић, Избављење, сл. 6.
14 Cf. G. Millet, Monuments de l’Athos, Paris, 1927, T. 150, 2.
15 ’Α. ’Ορλάνδος, Βυζαντινοί καί Μεταβυζαντινοί Nαοί τής Ρόδου, in: ’Aρχείον τών βυζαντινών
Μνημείων τής ‘Ελλάδδας Τ. 6 (1948), 200–20. За још примера из румунских цркава v. Пен-
кова, Къ идейния контекст, 54–50.
16 I. N. Batali, Aspetti dell’iconografica del Giudizio finale nella pittura esterna moldava dell’epoca
di Pietro Rareş (1527–1546), Byzantion, 45 (1985), 49–50.
17 Пенкова, Къ идейния контекст, 48 (Према: G. Gerov, La peinture monumentale en Bulgarie
pendant la deuxième moitié du XV – début du XVIe siècle. Nouvelles données, in: Ζητήματα
Μεταβυζαντινής Ζωγραφικής. Στή Μνήμη τού Μανόλι Χατζιδάκι, ’Αθήνα, 2002, 145–147,
fig. 9; Г. Геров, Фрески 1476 года в нартексе церкви Драгалевского монастыря. Темати-
ческая программа и иконографическое нововведения, in: Древнерусское и поствизанти-
йское искусство. Вторая половина XV — начало XVI века, Москва, 2005, 68).
18 Пенкова, Къ идейния контекст, 53–54.
19 Томић, Избављење, 81–89, сл. 1–2.
20 V. наредне напомене.
21 Т. Јовановић, Апокрифи старозаветни према српским преписима, Београд 2005, 63–64
(н. 171).