Page 113 - Novopazarski Zbornik 36

116 Анђела Ђ. Гавриловић НЗ 36/2013

познато је да је рајско обитавалиште пуно најразличитијег цвећа. У тренутку
36
мученичке смрти свете Доротеје, извесни велможа Теофил ту присутан, ру-
гајући се њеном хришћанском верском опредељењу и љубави према Христу
Небеском женику, довикнуо јој је: „Чуј, невесто Христова, пошаљи ми јабука
и ружа из раја Твога Женика.“ Како му је она одговорила да ће тако учинити,
37
непосредно пред сам тренутак њене смрти дошао је анђео и у Теофилове руке
предао у чистом платну јабуке и руже, као доказ да је она отишла „дворима
Његовим бесмртним“. Тако би, према аналогији, сам цвет у руци анђела у
38
Никољцу, са ликовне стране гледано, додатно могао указивати да ће се душа
праведника преселити у рајска насеља. Премда се, на основу изгледа цвета
ипак не може са сигурношћу утврдити који цвет је овде представљен, он би
свакако могао носити значење „васкрсавања и непропадљивости телесности
праведничке“. Можда анђео Михаило држи у рукама управо комад платна,
39
што сада остаје искључиво у домену претпоставке. У сваком случају, овај мо-
тив цвета је редак у сценама Смрти праведника у оквиру Страшног суда, и
поред никољачке сцене, присутан је још нпр. у Воронецу и Бањанима. 40
Не чуди чињеница што је у једном монашком седишту какав је Пат-
мос као литерарни предложак фреске послужила очигледно истинита визија
— прича дидактичко-моралне садржине из наративног списа Живота отаца.
Аскетска литература, особено житија светих отаца — и у њима реч тих мудрих
стараца поштована, као реч Духа светог, била је врло надахњујуће штиво, које
је и подстицало на непрекидни подвиг и било радо читано, не само у ширем
контексту у оквиру монашке заједнице, већ и за време самог обеда, на шта би
директно указивало и само постављање овакве теме у простор трпезарије. У
крајњој линији, композиција Смрт праведника заузима важно место у слика-
ном програму трпезарије будући да на најдиректнији начин приказује после-
дице врлинског живота. Литерарни извор, па тиме и иконографија патмоске
и никољачке сцене стоје и у вези са традицијом употребе псалама у ритуалу
самртног тренутка, познатом по скромним извештајима, сасвим сигурно него-
ваном у монашким срединама. 41

36 О рају v. H. Leclercq, Paradis, Dictionnaire de l’Archéologie Chrétienne et de Liturgie XIII/2,
Paris, 1938, 1578–1615; J. Poeschke, Paradies, in: Lexikon der Christlichen Ikonographie
III, Rom — Basel — Freiburg — Wien, 1971, 375–382; G. Podskalsky, A. Kazdan, A. Cutler,
Paradise, in: Oxford Dictionary of Byzantium, Vol. III, New York — Oxford, 1991, 1582–
–1583. О ружи у контексту раја v. R. Schumacher-Wolfgarten, Rose, Lexikon der Christli-
chen Ikonographie III, Rom — Basel — Freiburg — Wien, 1971, 563–568.
37 Ј. Поповић, Житија светих за фебруар, Београд, 1973, 124.
38 Поповић, Житија, 124–125.
39 Cf. Ј. Магловски, Скулптура Пећке патријаршије. Мотиви, значења, in: Архиепископ
Данило и његово доба, Београд, 1991, 320 (cf. и цитирану литературу, Ibid., н. 36 et sqq).
40 Пејић, Страшни суд, 72.
41 О обреду и теолошком значају Чина на разлучење душе в. Иванић, Чин бивајеми 51–64
(са ранијом литературом).