Page 327 - Zbornik 27

334 Goran ^uki} NZ27/2003

»Hladnik se prije zvao hladni~ina«. »... Iskazi starih qudi sla`u se... da
hladnik kod wih postoji odavna, da ga je bilo od pamtiveka«. Naziv se re-
gistruje: »Bole{tina, bole{~ina — aug. v bolest«; »Bole{tina (bole{~i-
na), e. f. — 1) Augm. od bolest. — 2) Der Bauchtyhus, typhus abdominalis.—
Vidi: vru}ica.«; »Pegava vru}ica, f. (Cap. l.) Der Flecktyphus, typhus exant-
hematicus. — Nije pouzdano.«; »Neka osobita vru}ica — zovu je kwi{ki
vru}ica sa pegama — ve} je mnogo re|a«... »Vru}ica (po{palina, bole{ti-
4
na, trlema, legar)...« Do 1829. g. trbu{ni tifus je bio nepoznat.
Na podru~ju Plava, Ivangrada i Ro`aja (daqe P, I, R) ustanovqena
je upotreba pojma »bole{~ina« kod 1. anketiranih gra|ana koji su se izja-
snili da su ponu|ena obele`ja prepoznali 1.1. ali nisu bolovali bolest,
1.2. koji su se izjasnili da su bolovali bolest; 2. gra|ana koji su bili sero-
reaktori na pegavi tifus (koji su se izjasnili da su bolovali »bole{~inu«
ili da je bila u wihovom bliskom okru`ewu). »Testirawe« u ovom ispiti-
vawu je obavqeno metodom intervjua na bazi upitnika. Sa ciqem ve}e isti-
nitosti — testirani su seropozitivni, namernom akcijom (osetqivijom
serolo{kom metodom od iskaza) dobijeni su ta~niji rezultati merewa po
vi{evalentnoj skali istinitosti B. [e{i}a.
J. Peci} 1970–1976. g. je izvr{ila popuwavawe kvota po popisu 1971.
g. i konstatovala: »u najugro`enijim op{tinama — Sjenici i Tutinu —
veoma mali broj anketiranih dao je pozitivan anamnesti~ki odgovor, {to
je u suprotnosti sa visokim procentom serolo{ki dokazanih reaktora...
Jedna polovina osoba sa pozitivnom anamnezom zaista i poseduje razidu-
alna antitela za R. prowazeki. Me|utim, isto je tako va`no da je znatan broj
onih — i to naro~ito na hiperendemskom podru~ju Novopazarskog Sanxa-
ka — koji u anamnezi negiraju pegavac, a poseduju rezidualna antitela.«
Metod rada J. Peci} je: »Pri uzimawu krvi, pored op{tih podataka, od
svakog ispitanika uzimani su i podaci o ranije prele`anom pegavcu ili o
wegovom javqawu u najbli`oj okolini ispitanika — porodici, selu ili
vojnoj jedinici. Veoma su retko dobijani podaci izri~ito o ranije prele-
`anom pegavcu, ve} ~e{}e o »nekom tifusu«,o »bolesti od koje je opala ko-
sa«,o »velikoj vatri«,o »malariji«,o »bolesti od koje je umrlo nekoliko
uku}ana«, itd. I ovi podaci svrstani u grupu pozitivnih nalaza«.

4 Sve vrste tifusa, i crevni i pegavi i povratni, u te`im oblicima, bili su u prvoj po-
lovini H£H v. poznati kao »nervno-`iv~ana groznica«, a lak{i kao »Febris gastrica«
ili »Febris mucosa«. Typhus abdominalis se ustanovqava od 1829. g. kao zasebna bolest
(Tifusna groznica), na osnovu patolo{koanatomskih promena na crevima. Do tog vre-
mena se za trbu{ni tifus kao zasebnu bolest nije ni znalo. Tek otkri}em tifusnog ba-
cila (Eberth 1880, Gaffky 1883) »moglo se mnogo temeqnije raditi na prou~avawu epi-
demiologije ove bolesti«. »Prema klini~kim pojavama crevni tifus je bio ranije, bez
sumwe, ubrajan u razne »groznice«, »ku`nu«, »bilioznu«, »malignu«, »nervnu«, »atak-
si~nu«, »adinami~nu« i sli~no, ili je bio nazvan i drugim imenima, poznatim jo{ iz
sredweg veka: Phrenitis, Febris continua, Febris putrida, Pestis i sl.