Page 328 - Zbornik 27

NZ27/2003 NARODNI NAZIV »BOLE[^INA« NA PODRU^JU... 335

Prisustvo antitela na R. prowazeki RVK na podru~ju op{tine Tu-
tin, a posebno na podru~ju sela Bra}ak, [arowe, Jarebice i Rama{evo,
najve}e je u izvedenom merewu seropozitivnosti. Na podru~ju ova ~etiri
sela Gorwe Pe{teri ukupna proku`enost sa RVK antitelima u titru ve-
}em 1:4na R prowazeki je 31,76%. U najstarijoj uzrasnoj grupi prevalenca je
86,66%, dok je u uzrastu najmla|ih 1960–1969. na|ena 0,92%. Zato je ovo pod-
ru~je hiperendemsko. Oceweno je pre testirawa, da bi ba{ tu bila najve}a
verovatno}a da se poka`e ta~nom na{a hipoteza o upotrebi nekog narod-
nog pojma za tifusni sindrom, kao npr. »bole{~ina«.
U aktuelnom istra`ivawu 1996. g. na studijskom podru~ju broj ispi-
tanih je bio 75. Kvote po dobi su odre|ene po popisu 1971. g., kako je to u~i-
nila i J. Peci}. Upotrebqava naziv »bole{~ina« 18,67% ispitanih, kako
doznajemo posle testirawa, tako da postoji statisti~ki zna~ajna razlika u
odnosu na rezultate ispitivawa 1970–1976. g. Primetilo je primewenim
testom (slika br. 3) znake bolesti 44% ispitanih, starijih godi{ta, (tabe-
la br. 2) kojima je dokazano serolo{kom metodom visoke prevalence isku-
stvo sa ispitanom bole{}u, pa to podi`e vrednost podatku.
Ispitivawe radi utvr|ivawa sadr`aja i obima pojma »bole{~ina« na
podru~ju P, I, R je bilo druk~ije izvedeno jer su ispitane dominantno starije
osobe, »eksperti« izborom po naseqima od strane zdravstvenih radnika anke-
tiranih (kvote su bile ekvivalentne popisu, kako po konfesionalnoj pripad-
nosti, tako i po dobi). Lekari u Srbiji od 1901. g. odvajaju entitete sada po-
znate pod imenima trbu{ni i pegavi tifus. Entitet »bole{~ina« je izdvojen
5
u stanovni{tvu P, I, R 1867. g., po pisanim dokazima, a smatra se da datira

5 Najstariji »dokument« u kojem se spomiwe naziv »bole{~ina« na podru~ju Plava,
Ivangrada i Ro`aja je studija M. Mili}evi}a objavqena 1867. godine, u kojoj se ka`e
da u Vasojevi}ima »... najobi~nije su bolesti: groznica, bole{tina (vru}ica), ali ima
i frenge i neke bolesti koja se zove guba qudska.« Ukazuje M. Jovanovi} 1881. g. da ima
na podru~ju Crne Gore tifusa i tifoida. (Zbog homonimije pojma »tifus«, pitawe je
{ta je ovo zna~ilo — mogu}e je i npr. trbu{i tifus i ono {to je li~ilo na ovaj.) Prvi
»pegavac« je, po dokazima koje imamo, ustanovio i le~io P. Miqani} 1885. g. kada je
me|u 286 bolesnika imao »od zaraznih bolesti bila su dva slu~aja pjegavog tifusa,
(npr. sindroma: omaglice sa ospom, G^) od kojih je jedan umro«. Za postojawe pegavca
P. Rovinski navodi primer: »U nepovoqnim uslovima, npr. za gladnih godina zbog ne-
rodice ili prilikom okupqawa naroda na javnim radovima, groznica prelazi u vru-
}icu i tifus epidemi~nog karaktera (po prevodiocu, ^G). Me|utim, i ovdje treba re}i
da je smrtnost relativno mala. Tako se u Bjelopavli}ima 1890. godine okupilo oko
6.000 du{a koji su se na{li u nevoqi zbog nerodne godine i neuspelog preseqewa u Sr-
biju. Bili su smje{teni bilo kako, najvi{e na otvorenom prostoru, a prehrawivali su
se od zarada na izgradwi puta. Tada se pojavio tifus zajedno sa influencom. Bila je
masa oboqelih, pa je organizovan stacionar i ambulantno odjeqewe. Od tifusa su obo-
qeli ~ak i qekar i wegovi pomo}nici. Ali, umrlo je mawe od stotinu bolesnika, ra~u-
naju}i i slabu djecu i starce koji su i prije toga bili bolesni. U bolnicama na Ceti-
wu, u Podgorici i Nik{i}u smrtnost je bila veoma mala. Crnogorci su i ranije znali