Page 326 - Zbornik 27
P. 326

NZ27/2003  NARODNI NAZIV »BOLE[^INA« NA PODRU^JU...                 333


                               Statisti~kom analizom dobijamo ve} za samu upotrebu naziva »bo-
                         le{~ina« (18,67%) statisti~ki zna~ajnu razliku, {to se, tako|e, ponavqa
                         za zbirno prikazane znake bolesti i naziv bole{~ina (44%).
                               Dobili smo statisti~ki zna~ajnu razliku porede}i i li~no zapa`e-
                         ne znake (6,67%). (tabela br. 1, 2)
                               Daqe, dvoje ispitanih (2,7%) su znali da su tifus i bole{~ina sino-
                         nimi. Zna samo naziv bole{~ina za prepoznate znake jedna osoba (1,33%).
                         Naziv »pegavac« upotrebqavala je samo jedna osoba me|u ispitanicima
                         (1,33%). ^ulo je wih 10 (13,33%) za naziv bole{~ina, ali ne zna {ta je. Sa-
                         vremena upotreba pojma je kod 42 osobe (56%), od kojih 29 smatra da je to
                         »te{ka bolest sa ~estim smrtnim ishodom«, a 13 da je »bole{~ina te{ka
                         bolest koja ne mora da zavr{i sa smr}u«.
                               U Protokolu za upis umrlih xemata Lug 1920–1926. godina; Novi Pa-
                         zar, grad; str. 3; red 24; godina 1920; kolona »Od kakve je bolesti ili kakvim
                         na~inom umro« je registrovan narodni naziv »bole{~ina«. (slika br. 1)
















                                                Sl. 1 — »Od bole{~ine«
                               Anketirawu stanovni{tva je prethodila popuna upitnika od strane ].
                         Gegi}a, v. m. t., {efa HE slu`be Doma zdravqa u Tutinu, u~esnika prethodno
                         sprovedenih akcija depedikulacije. Dobijen je bez oklevawa odgovor »bole-
                         {~ina«. Autoritet koji je ovaj ugledni dugogodi{wi zdravstveni radnik ste-
                         kao i poznavawe sunarodnika, svrstava ga u grupu najboqe obave{tenih, tzv.
                         »eksperata«. Uvid u kwige umrlih za op{tine N. Pazar, Tutin i Sjenicu su
                         pouzdanija argumentacija o upotrebi pojma »bole{~ina« i vremenu upotrebe.
                               Diskusija
                               V. Korostovec, 1935. godine zapa`a u Bosni: »Nije ni ~udo da se kod
                         ovakvih socijalnih i terenskih prilika pegavac udomio od pamtiveka u
                         ovim selima. Uprkos tome pojam pegavca ni do sada u selu nije odre|en. Na-
                         rod za pegavac ne zna i svako oboqewe, pogotovo lak{e, kakav je uostalom
                         pegavac skoro uvek u Bosni, svrstava u obi~nu prehladu — »hladnik«, kako
                         se tamo ka`e. To je i potpuno razumqivo: diferencijacija i ta~an opis bo-
                         lesti dolaze samo sa napretkom nauke i medicine i op{tom kulturom«.
   321   322   323   324   325   326   327   328   329   330   331