Page 330 - Zbornik 27
P. 330

NZ27/2003  NARODNI NAZIV »BOLE[^INA« NA PODRU^JU...                 337


                               ^etvrti upotrebqavaju pojmove tifus i bole{~ina kao dva zasebna
                         pojma, ne dovode}i ih u bilo kakvu vezu...
                               Peti, znaju da su bolovali trbu{ni ili/i pegavi tifus... Neki, mali
                         broj znaju samo ovo jedno ime, bolesti koju su prebolovali ili koja se javi-
                                                  7
                         la u wihovom okru`ewu.«
                               Porede}i rezultate po gore iznetim grupama za P, I, R sa dobijenim
                         na podru~ju planinskih sela Tutina uo~avaju se ve}e razlike. Razlike u
                         upotrebi termina »bole{~ina« itd. treba pripisati socijalnim uticaji-
                         ma, usled razli~ite ekonomske mo}i i uticajem lekara na pojmovno dife-
                         rencirawe, tzv. »socijalnim pritiskom« itd.Ovim pristupom smo smatra-
                         li da je »re~ ili matemati~ki znak je oznaka...« B. [e{i} iznosi »pojam je,
                         dakle, kako stati~an tako i dinami~an, razvojan. On je stati~an po momen-
                         tu jedinstva i fiksacije odre|enog sadr`aja. On je razvojan kroz protivu-
                         re~nost momenta svoga sadr`aja...« U upotrebi su novi pojmovi tifus, pe-
                         gavac..., a sve mawe »bole{~ina« arhai~nog zna~ewa, sa jasnom tendencijom
                         upotrebe savremenog logi~kog, visokostru~nog, medicinskog tuma~ewa
                         pojma. Smatra N. Rot socijalizacijom saznajnih procesa, npr. socijalnim
                         pritiskom, mewa se grupa onih koji su »isto« prelogi~ki poimali, a uve-
                         }ava onih koji poimaju logi~ki.
                               Pre(d)numeri~ko i numeri~ko merewe

                               Podaci su dobijani izvr{enim prebrojavawem upitnika. (tabela
                         br. 2) Primenom devetovalentne logike, merewe obele`ja na ve}em broju
                         ispitanika smatralo se da ne bi bilo racionalno. Ustanovili smo i ovim


                         7   Sadr`aj pojma »bole{~ina« ~ini slo`eni sistem misaonih predmetnih odredaba: 1.
                             Pojam »bole{~ina« upotrebqavan je kao naziv za zasebnu »bolest«, ono op{te za tifuse
                             (trbu{ni, pegavi...), snagom samostalnog postojawa, koliko je ona i drugih bolesti u
                             diferencijalnoj dijagnozi tifusa zasnovanoj na klini~koj slici (»tifusnom sindro-
                             mu«). 2. Apstraktni pojam »bole{~ine« (mno`ina) se upotrebqava za vi{e bolesti ko-
                             je su te{ke po toku ili/i sa ~estim smrtnim ishodom, odnosno »bole{~ina« (jednina)
                             za bilo koju iz tog skupa — kao augmentativ od pojma jed. bolest, odnosno mn. bolesti.
                             Obim pojma 1. Pojam »bole{~ina« ima za sinonim pojam tifus (»tifusni sindrom«) —
                             i podrazumeva bar dva tifusa: pegavi i trbu{ni (tifus — pegavi i/ili tifoid — tr-
                             bu{ni). 2. Bilo koja bolest ili skup bolesti iz skupa opakih bolesti (rak, kuga, kole-
                             ra... pored vi{e vrsta tifusa). U kretawima koja posmatramo treba zapaziti da u naro-
                             du nekada nisu kori{}eni pojmovi »pegavi tifus« (»pegavac«) i/ili »tifus«. U me|u-
                             vremenu pojam se sve vi{e upotrebqava, za razliku od autohtonog »bole{~ina« koji
                             polako nestaje. To se posti`e »socijalnim pritiskom«, uticajem nau~ne medicine.
                             Gra|ani upotrebqavaju sve vi{e (jedan broj, grupa) pojam »bole{~ine« (mno`ina) kao
                             apstraktni pojam za vi{e bolesti koje su te{ke po toku ili/i sa ~estim smrtnim isho-
                             dom, odnosno »bole{~ina« (jednina) za bilo koju iz tog skupa — kao augmentativ od
                             pojma jed. bolest, odnosno mn. bolesti. Augmentativ »bole{~ina« danas se odnosi i na
                             te{ke bolesti npr. rak, gubu, koleru, itd., a ne samo na one koje dolaze u obzir kod di-
                             ferencijalne dijagnoze »tifusa«.
   325   326   327   328   329   330   331   332   333   334   335