Page 322 - Zbornik 27
P. 322
Goran ^uki} UDK 616.98:579.88 (497.1) (091)
Dom zdravqa
Berane
NARODNI NAZIV »BOLE[^INA« NA PODRU^JU
NOVOG PAZARA, SJENICE I TUTINA
Pegavi tifus (Typhus exanthematicus) je akutna infektivna bolest
koja ima sve odlike opake morije. Te{ka je zarazna bolest koja se karakte-
ri{e tifoznim stawem (prisustvom pomu}ene svesti, neorijentisanosti),
visokom temperaturom, makularnom ili makulopapuloznom ospom, inten-
zivnom glavoboqom. Letalitet u epidemijama je bio oko 20 odsto.
Prvi opis klini~ke slike pegavca od strane lekara sa ciqem razli-
kovawa od kuge dao je 1546. godine Fracastorius G. iz Verone. Posle 1837. od-
nosno 1868. godine na vi{e mesta u svetu pegavac je odre|en kao zaseban en-
titet: u Americi zaslugom Gerharda W. 1837; u Engleskoj Murchinsona C.
1862; u Nema~koj Grizingera 1864. i u Rusiji Botkina S. 1868. g. U Srbiji pr-
ve obdukcije sa namenom razlikovawa tifusnih entiteta izvr{io je J. Ku-
1
`eq krajem 1901. g. Posle ratnih epidemija povla~io se pegavac u svoja sta-
2
ra endemska `ari{ta, u prvom redu u Bosni i Hercegovini, zatim Sanxaku,
Kosovu, Metohiji, zapadnoj Makedoniji i u nekim delovima Crne Gore.
Po prijavama zaraznih bolesti na u`em podru~ju Srbije, i to ba{ na
na{em studijskom podru~ju, zadr`ao se sve do 1966. godine. Na podru~ju N.
Pazara, Sjenice i Tutina nije poznato zna~ewe pojma »bole{~ina«. Zapa-
`eno je na ovom hiperendemskom podru~ju da ima veliki broj onih koji »u
anamnezi negiraju pegavac, a poseduju rezidualna antitela«, siguran dokaz
da su bili u kontaktu sa uzro~nikom ove bolesti. Poreme}aj zdravqa koji
1 Pegavi tifus je izrazito ratna zaraza, koja je nanosila vojskama nevoqe ve}e od
oru`ja, ili kasnije, zna~ajno pove}avala gubitke nanete oru`jem. Kroz istoriju javqa
se u vidu velikih epidemija, dosti`u}i u nekim ratovima ~ak razmere pandemije. Bal-
kan, a sa wim i teritorija Jugoslavije, je bio popri{te brojnih vojnih sukoba. I na
ovim na{im prostorima pegavac je bio nezaobilazni pratilac gladi, oskudice i rata.
U toku i po ratnim pusto{ewima stanovni{tvu je zadavao dodatne udarce — jer »bole-
sti ne zakqu~uju primirja«.
2 »Endemijom se ozna~ava stalno prisustvo oboqewa me|u stanovni{tvom odre|enog
podru~ja. Poreme}aj zdravqa koji ima endemski karakter ograni~en je prostorno, ali
ne i vremenski (mo`e da traje hiqadama godina)... Endemskim treba smatrati sve bole-
sti koje su autohtone, tj. odoma}ene me|u stanovni{tvom odre|enog podru~ja. Prema
stepenu u~estalosti, one mogu da se podele na: hipo-, mezo- i hiperendemske... Klasifi-
kacija je arbitrarna i zavisi od bolesti.«