Page 324 - Zbornik 27
P. 324
NZ27/2003 NARODNI NAZIV »BOLE[^INA« NA PODRU^JU... 331
Osnovna valenca primewene logike je istinitost. Ustanovqava}e se
po modalitetima istinitosti devetovalentne logike (B. [e{i} smatra
da: »... U stvarnom saznawu nalazimo... skalu gnoseolo{kih vrednosti: 1.
mogu}na istinitost, 2. verovatna istinitost, 3. izvesna istinitost, 4. nu-
`na istinitost, 5. mogu}na pogre{nost, 6. verovatna pogre{nost, 7. izve-
sna pogre{nost, 8. nu`na pogre{nost... i 9. neodre|enost«).
Zadatak 1: Na podru~ju Tutina (sela) i Sjenice (sela) sprovesti te-
stirawe. Ispitivana su sela SO Tutina koja su imala najve}u »proku`e-
nost« antitelima na pegavac: Bra}ak, Rama{evo, Jarebice i [arowe. Iz-
vr{eno je testirawe, ponu|enim »standardom« koji je »element za uo~ava-
we, upore|ivawe, procenu i vrednovawe«. Upitnik za procewivawe tegoba
(slika br. 3, prilog) nastao je na osnovu »obrazaca« istorije bolesti i epi-
demiolo{ke ankete. On je popis raznih smetwi, doga|aja i reakcija koje su
uo~ili zdravstveni radnici u svakodnevnoj praksi... Proveren i doteran,
on u pravoj mernoj situaciji predstavqa jedinice za procenu i utvr|ivawe
individualnih razlika pojedinaca ili grupa — test. Metodolo{ki pri-
stup u ovom radu je testirawe, upitnikom se varijabla izaziva i bele`i.
Kori{}eni su podaci popisa 1971. g. za odre|ivawe veli~ine kvota.
Popuwavane su dobne kvote zate~enim stanovnicima u danima anketirawa.
Statisti~ka razlika }e se ustanoviti primenom t-testa.
Zadatak 2: Uvid u kwige umrlih, parohija i xemata na podru~ju N.
Pazara, Tutina i Sjenice. Kwige su se nalazile u mati~arskoj slu`bi SO i
mesnim kancelarijama.
Rezultati
Na podru~ju Tutina, Sjenice i N. Pazara 1970–76. g. izjasnilo se
anamnesti~ki za obolevawe od pegavca 1,65% ispitanika, tj. od wih 4.006
svega 66. Od tog broja 38 (57,58%) su imali antitela na R. prowazeki u titru
jednakom ili ve}em od1:4. Grupa anamnesti~ki negativnih ima 3.940 ispi-
tanika, odnosno 59,7 je puta ve}a. U woj je 19,69% seropozitivnih u titru
jednakom ili ve}em od1:4,{to je 776 osoba, te ima 20,42 puta vi{e seropo-
zitivnih nego u grupi sa pozitivnim odgovorom. (tabela br. 1) Razlika iz-
protiv turske vlasti, morali su kad je ova oja~ala legalizovati svoj polo`aj. To se mo-
glo u~initi na dva na~ina: primiti islam i zadr`ati zemqu, ili postati ~if~ija...
Slobodan na~in naseqavawa na agalarskom zemqi{tu nije prestao sve do oslobo|ewa
1912. godine, jer, mesto starih, doseqavane su nove ~if~ije. Najpre su to bili pravo-
slavni Srbi, a kasnije, posle velikog iseqavawa u Toplicu, i muslimani iz prenase-
qenih sela, kao i muhaxiri iz Crnogorskog Kola{ina. Kao uzroci za doseqavawe uvek
se isti~u ubistva i izbegavawe krvne osvete. Toga je bez svake sumwe bilo, ali su jo{
vi{e na ovo uticali ekonomski razlozi. ^este gladne godine u prenaseqenim Brdima
gonile su qude da tra`e izvor za `ivot...«
