Page 323 - Zbornik 27

330 Goran ^uki} NZ27/2003

ima endemski karakter ograni~en je prostorno, ali ne i vremenski (mo`e
da traje hiqadama godina). Od kada datira ova bolest mogu}e je odrediti
delom i preko narodnog naziva.
Utvr|eno je 1935. i 1937. g. u Bosni (Rogatica), (V. Korostovec i A.
Petrovi}) da »narod za pegavac ne zna«. Narodni naziv za pegavac je »hlad-
nik« (»hladni~ina«). U narodu je imao i imena: vru}ica, vatru{tina, tr-
lema, pegavac, {areni tifus itd.; u stru~noj javnosti naj~e{}e: Typhus
exanthematicus, pegavi tifus, va{qivi, akutni, primarni, klasi~ni ili
epidemi~ni pegavac. Ako bi rekao gra|anin da je bolovao »bole{~inu«,
lekar ga ne bi razumeo, jer u~eni ~ovek ima zamku — homonimiju pojma.
»Homonimija — gram. jednakozvu~nost (re~i koje jednako glase, a razli~i-
to zna~e); dvosmislenost;...« Neophodno je saznati poreklo i dinamiku na-
stanka pojma (faktore istorijske, etnolo{ke...). U vreme kada je bio pega-
vac aktuelan propu{tena su ispitivawa upotrebe narodnog naziva za pega-
vac na ovom podru~ju.

Ciq rada
Na podru~ju N. Pazara, Sjenice i Tutina ustanoviti razlog niske
korelacije izme|u broja pitanih o bolovawu pegavca i broja izmerenih an-
titela RVK na prisustvo R. prowazeki.
Hipoteza: Lekari nisu poznavali upotrebqavani narodni naziv za
»tifusni sindrom«.
Delimitacija: Ne}e biti razmatrani drugi razlozi niske korelaci-
je (npr. uticaj oblika klini~ke slike na zapa`awe pegavca itd.).
Materijal i metod
»Kao izrazita geografska celina ova je oblast (Ro`aje i [tavica
(studijsko podru~je), G^) bila za vreme turske vladavine jedna administra-
tivno-upravna jedinica poznata pod imenom Trgovi{ke ili Ro`ajske Na-
hije. Posle oslobo|ewa ispod Turaka 1912. godine, ona je podeqena na dva
dela. Jugozapadni deo koji je pripao Crnoj Gori i daqe je zadr`ao stari
naziv Ro`aje, dok severoisto~ni, u granicama Srbije, sada nosi ime [tavi-
ca. Pojam [tavice, koji se ograni~avao na kotlinu oko Tutina, pro{iren je
putem administracije i na susedne krajeve na desnoj strani Ibra (Draga —
Mojstir) i tako|e i na planinski obod. Oba dela ove oblasti prostrani su
2 2
oko 731 km (Ro`aje 416, a [tavica 465 km ) u Ro`aju ima 32, a u [tavici 27
3
seoska naseqa, sa dva privredno-administrativna sredi{ta.«

3 »Iz nabrajawa naseqa najranije doseqenih rodova vidi se da to doseqavawe pada na
po~etak H¤£££ veka. Naseqavawe se vr{ilo na dva na~ina — u prvo vreme potiskiva-
wem starog stanovni{tva, a ne{to kasnije mirnim posedawem agalarskog zemqi{ta.
Prvom na~inu naseqavawa prethodile su pqa~ka{ke ~ete pomenutih plemena, a zatim
je do{lo posedawe opustelih sela. Po{to su se ovi kao hri{}ani naselili silom i