Page 332 - Zbornik 27
P. 332

NZ27/2003  NARODNI NAZIV »BOLE[^INA« NA PODRU^JU...                 339


                               Vr{en je uvid u kwige umrlih, npr. parohije Bu~i~ko-Vinicke, Ivan-
                         grad (Berane) i prona|ena upotreba pojma bole{~ina (»bole{tina«) 1917.
                         g. (slika br. 2), a potom i na studijskom podru~ju. (slika br. 1) Uvidom u
                         kwige umrlih nalazi se upotreba pojma »bole{~ina« 1917, odnosno 1920.
                         g., me|u prvim upisima novootvorenih kwiga, koje su vodili sve{tenici
                         razli~itih konfesija.
                               Rezimirajmo, pojam »bole{~ina« se sre}e kod arhai~nog na~ina raz-
                         mi{qawa (prelogi~kog) u drugom zna~ewu nego kod logi~kog poimawa, koje
                         je bli`e savremenom gra|aninu i lekarima. Homonimiju pojma »bole{~i-
                         na« ~ine dve re~i ili oznake, prva, zbirni naziv za tifuse — »tifus« (ti-
                         fusni sindrom) i druga, augmentativ re~i bolest.
                               Autor zakqu~uje da

                               • Sa ponu|enim kumulativnim pristupom: a) izmerenim iskazom, na
                         b) hiperendemskom podru~ju (visoko seropozitivnom na pegavac) na pod-
                         ru~ju Tutina, Sjenice i Novog Pazara dokazana je upotreba pojma »bole-
                         {~ina«. Dobijena je 1996. g. upotrebqenim upitnikom razlika u odnosu na
                         rezultate ispitivawa 1970–1976. g. Koristi naziv bole{~ina 18,67% ispi-
                         tanika, odnosno primetilo je znake bolesti ukupno 44% ispitanih, pre
                         svega starijih godi{ta. Dokaz ranije upotrebe naziva »bole{~ina« je ta-
                         ko|e dobijen uvidom u kwige umrlih, ~ime je na{a tvrdwa ranije upotrebe
                         jo{ istinitija po modalitetima devetovalentne logike.
                               • Na podru~ju Tutina, Sjenice i N. Pazara tokom sprovo|ewa siste-
                         matske akcije depedikulacije 1970–1976. g. bio je usled homonimije nepo-
                         znat zdravstvenim radnicima narodni naziv »bole{~ina«; da su znali za
                         wegovo postojawe, bez sumwe bi bio kori{}en.
                               • Lekari od 1837–1868. g. u vi{e zemaqa, odnosno od 1901. g. u Srbiji,
                         uo~avaju razliku izme|u pegavca i trbu{nog tifusa i upotrebom nau~ne
                         terminologije, naziva crevni tifus, pegavi tifus itd. uvode svoje stanov-
                         ni{tvo u svet nau~ne medicine.
                               • Tuma~ewe pojma »bole{~ina« u Jugoslaviji je vezivano za trbu{ni
                         tifus, a pridodajemo argumentima upotrebu pojma i za — pegavac i »tifusni
                         sindrom«. Van na{e zemqe je tifus — pegavac, a tifoid — trbu{ni, {to su
                         nove homonimije koje dodatno terminolo{ki komplikuju sporazumevawe.
                               • Pojam »bole{~ina« upotrebqava stanovni{tvo Plava, Ivangrada i
                         Ro`aja, po pisanim dokazima, 1867. g. Upotreba pojma »bole{~ina« na ovom
                         podru~ju datira bar tokom H¤£££ veka po ponu|enom argumentu raseqavawa tog
                         stanovni{tva, tj. po vremenu wegovog doseqavawa na podru~je Tutina, jer do-
                         noseiupotrebupojma»bole{~ina«.Taocenajenivoa»mogu}neistinitosti«.
                               • Na podru~ju N. Pazara, Tutina i Sjenice hipoteti~na je jo{ davni-
                         ja upotreba pojma »bole{~ina« od H¤£££ veka jer doseqeni sa podru~ja Cr-
                         ne Gore, mogu}e, zati~u naziv »bole{~ina« istog zna~ewa.
   327   328   329   330   331   332   333   334   335   336   337