Page 276 - Zbornik 27
P. 276

NZ27/2003      OSNOVNE [KOLE U SJENI^KOM KRAJU...                   281


                         wene okoline. Taj period je bio osoben i po tome {to je ve} po~elo slabqe-
                         we vojne mo}i Osmanskog carstva u kojem se nastojalo da se sve o{trijim
                         merama i postupcima deluje na najmawe znake pobune i neposlu{nosti koji
                         su kod srpskog stanovni{tva podsticani iz oslobo|enih krajeva Srbije.
                         Slabqewem discipline u turskoj vojsci do izra`aja je dolazila samovoqa
                         pojedinaca i raznih odmetni~kih grupa koje su {irile bezakowe, {to je na
                         drugoj strani poja~avalo otpor koji se manifestovao kroz pojavu brojnih
                         komitskih dru`ina. Zbog te ~iwenice neki istori~ari su sa pravom kraj
                         H£H veka nazvali »komitskim vremenima«.
                               Turske vlasti su zazirale od rada i delovawa pojedinih u~iteqa, po-
                         sebno onih koji su dolazili iz Srbije, a wih je bilo najvi{e, kao i od onih
                         sa podru~ja Sjenice koji su se {kolovali u Srbiji. Progonili su ih, ka-
                         `wavali, zatvarali {kole i zabrawivali wihov rad. U vreme ustanka
                         1875. godine i Javorskih ratova, {kole u Lopi`ama i Sjenici nisu radile.
                         U~iteq Miodragovi} morao je da napusti {kolu u Lopi`ama kojoj rad nije
                                                          35
                         bio dozvoqen sve do 1893. godine. Zbog pretwi turskih vlasti gra|ani
                         [tavqa zabranili su 1898. odlazak deci u {kolu — ostalo je samo 12 naj-
                                   36
                         hrabrijih. U~iteq Toma Popovi} je »pose~en« 1899. zbog neke organizo-
                         vane zavere. S obzirom da su prostorije u Sjenici kori{tene kao {kolske
                         i kao crkvene, turske vlasti su posumwale da se u {koli krije crkveno zvo-
                         no ~ija je upotreba bila zabrawena sve do 1912. godine. Reuf pa{a je nare-
                         dio da se na Veliki petak 1893. pretresu prostorije {kole. U pono} je 12 re-
                         difa pretreslo {kolu i u woj su na{li plo~u u koju su udarawem ogla{ava-
                                                                                   37
                         ni po~etak i kraj ~asa, pa su zabranili i weno kori{}ewe. Jednog dana
                         posle vr{ewa bo`je slu`be u {tavqansku crkvu upale su zaptije sa izgovo-
                         rom da tra`e oru`je. Paroha Radoja Popovi}a i u~iteqa Mihajla Bal{i-
                         }a svukli su do gole ko`e, pod izgovorom da tra`e neka tajna dokumenta do-
                                       38
                         neta iz Srbije. Sli~no se dogodilo i kada je mitropolit Dionisije 1896,
                         na proputovawu kroz Novi Pazar svratio da obi|e {kolu i »novoopravqe-
                         nu crkvu« kojim povodom se okupila ve}a masa naroda. U raspolo`ewu se i
                         {enlu~ilo zbog ~ega je oko 500 Arnauta zapretilo da }e napasti Sjenicu,
                                                         39
                         kuda je mitropolit nastavio put. U~iteq Manojlo Mrvi} morao je 1896.
                         da pobegne iz Sjenice zbog pretwe Arnauta koji su dva puta napadali {ko-
                         lu. Petar Marti}, osniva~ dru{tva »Sveti Sava«, morao je 1890. da pobeg-
                         ne iz Sjenice i da zatra`i pomo} od srpske vlade. U~iteqi Miodragovi} i
                         Sava Mini} uhap{eni su 1905. godine zbog toga {to su ~itali list »U~i-



                         35  Isto, 35.
                         36  Isto, 108.
                         37  M. F. Petrovi}, Dokumenta o Ra{koj oblasti 1890–1899, 254.
                         38  Isto, 426.
                         39  Isto, 401.
   271   272   273   274   275   276   277   278   279   280   281