Page 281 - Zbornik 27
P. 281

286                          Jevto Vu~kovi}                     NZ27/2003


                         Hoxi}, u Tuziwu mula Xemo Kurtanovi}, u Vapi u ku}i Lazara Pavlovi}a
                         pa potom i Jelena Raki}evi}a radio je mula [emso [oqanin, u Kladnici
                         mula Mustafa Zorni} Ago. U [tavaq je hoxa dolazio iz Sjenice kao i u
                         Lopi`ama gde je dolazio mula Nezo. Imena hoxa koji su radili u Dugoj Po-
                         qani i Rasnu nisu zapam}ena.
                               Posle proboja Solunskog fronta (14. septembra 1918) bilo je jasno
                         da se Austrougarskoj monarhiji pribli`ava kraj. Osmo prosvetno odeqewe
                         generalnog Guvermana obavestilo je 27. septembra 1918. sve sreske komande
                         da izvr{e pripreme za zatvarawe {kola, radi priprema za sme{taj vojnih
                         trupa i bolnica. Tako je posle dve {kolske godine rad {kola prestao, a u
                         nekima nastava nije trajala ni pune dve godine i bila je neredovna. U Gowu
                         je prestala posle jedne tu~e izme|u u~enika u 1917. godini, a u Lopi`ama je,
                         zbog neredovnog dola`ewa mula Neza, nastavu dr`ao Andro Petronijevi},
                         koga su austrijske vlasti kao gimnazijalca proterale iz Sjenice i postavi-
                                                 51
                         le za delovo|u u op{tini. Doga|alo se sli~no i u [tavqu pa je hoxu zame-
                         wivao op{tinski delovo|a Bogdan \uri} iz Krsca.
                               Period 1919–1945.
                               Ovo vremensko razdobqe karakteri{e nastavak rada {kola otvore-
                         nih u drugoj polovini H£H veka i intenzivnija aktivnost na otvarawu novih
                         {kola. Zbog razli~itih uslova, uglavnom nedostatka kadrova i pojave tifusa,
                         sjeni~ke {kole nisu po~ele sa radom u godini oslobo|ewa — 1918. Prve {ko-
                                                                                          52
                         le u novopazarskom okrugu po~ele su sa radom 29. januara 1919. godine.
                               [kola u [tavqu po~ela je sa radom prvog februara 1919, u Sjenici
                         14. aprila, u Lopi`ama 10. maja 1920, a u Aqinovi}ima 20. maja iste godi-
                         ne. Sve ove {kole po~ele su sa radom u {kolskim zgradama u kojima su radi-
                         le do 1912. odnosno 1913. godine. Inicijative za otvarawe novih {kola po-
                         ~ele su ve} juna 1920. Op{tinski sud dugopoqske op{tine pisao je molbu za
                         otvarawe {kole 9. juna, a gra|ani Brwice i Raspogan~a uradili su to isto
                                                                                     53
                         desetog juna, a sud ra`dagiwske op{tine 31. maja 1921. godine.
                               Uporedo sa ovim inicijativama, {kolski nadzornik za novopazarski
                         okrug, @ivojin Pavlovi}, na sednici okru`nog odbora od 26. juna 1921. po-
                         krenuo je razmatrawe pitawa otvarawa {kola po principu — osnovna {ko-
                         la u svakoj op{tini. Na sednici je odlu~eno da se izdvoji 40.000 dinara za
                                                                                               54
                         izgradwu {kola u: Dugoj Poqani, Ra`dagiwi, Strmcu, Bu|evu, Gowu i Vapi.
                               S obzirom na ~iwenicu da u sjeni~koj op{tini nije bilo sredwih
                         {kola op{teg usmerewa i da |aci nisu mogli masovnije da se upisuju i po-


                         51  Detaqnije o Andru Petronijevi}u: Stanko Ravi}, Ra{ki Prometej, Nova Varo{ 1995.
                         52  Sait Ka~apor, Razvoj osnovnog {kolstva u Sjenici i okolini, Zbornik Sjenice, 1/85,
                             138–154.
                         53  Isto, 138–154.
                         54  Isto, 138–154.
   276   277   278   279   280   281   282   283   284   285   286