Page 280 - Zbornik 27
P. 280

NZ27/2003      OSNOVNE [KOLE U SJENI^KOM KRAJU...                   285


                         ni Guvermant koji je imao organizovana odeqewa za sve oblasti `ivota.
                                                                                               49
                         Teritorija Srbije je podeqena na Krajskomandature i Berzikomandature.
                               Krajskomandatura nalazila se u Novom Pazaru, a Berzikomandatura
                         u Sjenici. Sedi{te Berzikomandature u Sjenici nalazilo se u tzv. »dowoj
                         {koli«, u kojoj je, pred kraj turske vladavine, radila turska idadija.
                               Po dolasku na ove prostore austrijske vlasti su pristupile organi-
                         zovawu rada organa vlasti. Uvele su evidenciju intelektualaca sa name-
                         rom da ih dr`e pod kontrolom. Evidencija je podrazumevala uzimawe
                         li~nih podataka: o imovnom stawu, obrazovawu, verskoj pripadnosti, po-
                         znavawu jezika i drugo. Nisu mewale postoje}u administrativnu podelu u
                         okviru sreza, osim {to su op{tine preimenovane u »ob}inska poglavar-
                         stva« u kojima su postavili predsednike i delovo|e. U svim nacionalno
                         me{ovitim op{tinama zameweni su predsednici. U Trijebinsko-gowskoj
                         op{tini, na mesto \or|a Vu~kovi}a, koji je interniran, postavqen je Ham-
                         za Ma{ovi}. U Bu|evu je na mesto Sretka Popadi}a postavqen Selim Hu-
                         ki}, u Dugoj Poqani umesto Miroslava To~ilovca do{ao je Selim Jusufo-
                         vi}, u Ra`dagiwi Rajka je zamenio Selim Taji}, u Rasnu je Pavla Vasiqevi-
                         }a zamenio Ejup Arifovi}, a u Vapi je postavqen Ferhat Asoti} umesto
                         Marka Terzi}a. Osmo odeqewe Vojnog generalnog Guvermana bilo je zadu-
                         `eno za oblast prosvete. Ono je januara 1916. obavestilo Krajskomandature
                         (oblasne komande) da se u Srbiji mogu otvarati {kole pod odre|enim uslo-
                         vima koji su podrazumevali: da ima odre|en broj dece, da upravnici u {ko-
                         lama budu austrijski oficiri, a u~iteqi podoficiri nesposobni za front
                         i da znaju hrvatski jezik, da se u slu`benu upotrebu u {kolama uvede lati-
                                                                  50
                         nica i obavezno izu~ava latini~ko pismo.
                               S obzirom na uslove na prostoru Sjenice, postojale su samo ~etiri
                         {kolske zgrade u kojima nije moglo da se obezbedi po 160 u~enika (to je bio
                         cenzus) koji bi poha|ali {kolu, kao i da nije bilo odgovaraju}eg zahteva-
                         nog u~iteqskog kadra — odustalo se od prvobitnih zahteva, pa je organiza-
                         cija nastave primerena uslovima. Nastava je organizovana u {kolskim
                         zgradama u Sjenici, Lopi`ama i [tavqu, a u ostalim op{tinama {kole su
                         otvorene i nastava je organizovana u mejtefima. U {koli u Sjenici radio
                         je u~iteq doveden iz Fo~e, nije mu zapam}eno ime, ali je zapam}en po gra-
                         |anskom odelu i fesu. U Aqinova~koj op{tini, iako je postojala {kolska
                         zgrada, nastava je organizovana u mejtefu u Karauli, a u~iteq je bio Salih
                         Mithan, tako|e iz Bosne. U svim ostalim op{tinama nastavu su izvodile
                         hoxe. U Gowu, u mejtefu koji se nalazio u zaseoku Praqa, radio je hoxa Huso
                         Preli}, u Trijebinama mula Be}ir iz Sjenice, u Ra`dagiwi mula Hakija


                         49  Mirko ]ukovi}, V. Suboti}, M. Obu}ina i dr., Novovaro{ki kraj kroz istoriju, Nova
                             Varo{ 1991, 214–220.
                         50  Isto, 214–220.
   275   276   277   278   279   280   281   282   283   284   285