Page 272 - Zbornik 27

NZ27/2003 OSNOVNE [KOLE U SJENI^KOM KRAJU... 277

Stevan Popovi} iz Pqevaqa je pisao 23. aprila 1908. Glavnom tu-
torstvu da je u interesu javnog mira i razvitka »najenergi~nije uraditi da
u Sjenicu do|e na stalno boravi{te konzulat koje Srbima prijateqske
21
(srodne) naklowene sile«.
Srbija je 1890. sama poku{ala da otvori konzulat u Pqevqima i za
wegovo otvarawe bila su planirana sredstva od 11.450 dinara. Za konzula
je bio planiran kapetan Petar Bojovi}, kasnije istaknuti vojvoda u Pr-
vom svetskom ratu. Austriji, koja je na Berlinskom kongresu 1878. godine
dobila pravo da okupira Bosnu i prostor do Kosovske Mitrovice, nije
odgovaralo otvarawe konzulata pa je na intervenciju porte 1891. odbila
taj predlog jer je u Pqevqima pored austrijske vojne ona imala civilnu
22
vlast.
Radi uspe{nijeg re{avawa pitawa iz oblasti prosvete u neoslobo-
|enim krajevima, Srbija je formirala Prosvetni savet 1902. godine kao sa-
vetodavni organ Ministarstva inostranih dela u ~ijoj nadle`nosti je bi-
lo re{avawe prosvetnih pitawa na prostoru Stare Srbije. Prilikom
formirawa saveta preporu~eno je da se i na terenu osnuju prosvetni odbo-
ri koji bi se starali o re{avawu konkretnih pitawa na terenu. O realiza-
ciji i ishodu ove preporuke nema podataka. Briga za prosvetu je iskazivana
i kroz finansijsku pomo} za gradwu {kola. Kraq Aleksandar je za otvara-
we {kole u Lopi`ama dao 150 dukata, za dovr{ewe {kole u [tavqu 1896.
godine srpska vlada je dala 1.000 dinara, a za {kolu u Sjenici dato je 30 du-
23
kata }esarskih. Na zahtev op{tine Sjeni~ke, {koli u Sjenici je od 1869.
dodeqivana godi{wa pomo} u iznosu od 14 dukata.
Nov~ana pomo} je dodeqivana i u vidu stipendirawa |aka u Srbiji.
Kraq Aleksandar je 1852. godine odobrio 600 talira za stipendirawe
»blagodejanaca« — stipendista sa podru~ja neoslobo|enih krajeva, a do
kraja wegove vladavine sredstva za tu namenu narasla su na 2.000 talira.
24
Samo za 1860. godinu za {kolovawe blagodejanaca izdvojeno je 860 gro{a.
Godine 1867. vlada Srbije odlu~ila je »da {kolama porobqene bra-
25
}e u Turskoj uxbenike {aqe besplatno«. Iliji Bojovi}u, bratu vojvode
Petra Bojovi}a, koji je bio u~iteq u Lopi`ama od 1863. do 1867. godine i
kod wega su po~ela da u~e {kolu bra}a: Luka (1856) i Petar (1858). Mini-
starstvo prosvete je dalo 43 uxbenika. Na zahtev Jakova Popovi}a, rodom
iz Sremskih Karlovaca, koji je u sjeni~ku {kolu do{ao 1872. godine, Mi-
nistarstvo prosvete je preko carinarnice na Javoru poslalo: 100 Bukvara

21 M. F. Petrovi}, Dokumenta o Ra{koj oblasti 1900–1912, 201.
22 M. F. Petrovi}, Dokumenta o Ra{koj oblasti 1890–1899, 10.
23 Radmila Petkovi}-Popovi} i Vukoman [alipurovi}, nav. delo, 50.
24 Isto, 37.
25 Isto, 33.