Page 271 - Zbornik 27

276 Jevto Vu~kovi} NZ27/2003

Za otvarawe i rad {kola u drugoj polovini H£H veka od zna~aja je bi-
lo i dono{ewe odre|enih normativnih i zakonskih akata u turskom car-
stvu i kne`evini Srbiji posle sticawa prava na samoupravu 1830. godine.
Kwaz Milo{ je 1835. doneo naredbu da se u svakom okrugu kne`evine Srbije
15
otvore po dve dr`avne {kole. Tada se ova naredba nije mogla odnositi na
neoslobo|ene krajeve ali je bila podsticaj da se razmi{qa kako pitawe
otvarawa {kola i {irewa prosvete treba re{avati u neoslobo|enim kra-
jevima Stare Srbije. Nepunih 10 godina kasnije, 1844, u Srbiji je odlu~eno
da se u neoslobo|enim krajevima redovnije i odlu~nije poma`u prosvetne i
16
nacionalne akcije. Pomo} je bila vi{estruka i sastojala se u finansij-
skoj potpori za gradwu {kola i pla}awe u~iteqa, slawu uxbenika, {kolo-
vawu i obezbe|ivawu u~iteqskog kadra, kao i u zalagawu kod Rusije da uti-
~e na vladu u Carigradu da poboq{a polo`aj i pove}a prava u porobqenim
krajevima. Godine 1857. srpska vlada je re{ila »da se {kolama porobqene
17
bra}e na{e u Turskoj {kolske kwige poklawaju«.
Radi uspe{nijeg sprovo|ewa prosvetne politike na neoslobo|enim
prostorima, formiran je 1868. godine pri ministarstvu prosvete poseban
18
odbor za prosvetna pitawa. Posredni~ku ulogu izme|u Srbije i neoslo-
bo|enih krajeva vr{ile su carinarnice direktno ili konzulat koji je u
Pri{tini (otvoren 1889), koji je kao organ Ministarstva inostranih dela
bio nadle`an za politi~ki i prosvetni rad.
Posredni~ku ulogu za prostor zapadnih delova Stare Srbije vr{i-
la je carinarnica na Javoru. Carinici te carinarnice prenosili su po-
trebna obave{tewa i podatke sa obe strane, slali informacije o poli-
ti~kim i prosvetnim prilikama, posredovali u obezbe|ivawu i preno{e-
wu novca za plate u~iteqa i uxbenika za u~enike.
Zbog zna~aja koji je pridavan {irewu prosvetnog rada i podsticawa
nacionalne svesti, na prostoru Zapadne Srbije bila je pokrenuta inicija-
tiva od strane carinika na Javoru da se u Sjenici ili Pqevqima otvori
konzulat. Za otvarawe konzulata zalagao se i Aleksa Borisavqevi}, trgo-
19
vac iz Nove Varo{i. I Branislav Nu{i} je smatrao va`nim prisustvo
konzula na ovom prostoru. Godine 1891. predlagao je da jednom godi{we
obi|e teren, a 1894. tra`io je od ministra da mu dozvoli da obi|e Novopa-
zarski sanxak pravcem: Pri{tina — Vu~itrn — Mitrovica — Novi Pa-
20
zar — Sjenica — Nova Varo{ — Priboj i Vi{egrad.

15 Radmila Petkovi}-Popovi} i Vukoman [alipurovi}, nav. delo, 31.
16 Isto, 33.
17 Isto, 33.
18 Isto, 47.
19 M. F. Petrovi}, Dokumenta o Ra{koj oblasti 1890–1899, 161.
20 Vukoman [alipurovi}, nav. delo, 83.