Page 226 - Zbornik 27

NZ27/2003 \UR\E BO[KOVI] KAO ISTRA@IVA^ CRKVENIH... 231

nim krovom do 1855. godine, kada je dobila pseudobarokni zavr{etak od
opeka i drveta. Tako|e smatra da je tre}i sprat morao biti vi{i ukoliko je
zaista kula imala funkciju zvonika. Zidovi kule i eksonarteksa (osim
okvira za vrata i prozore) bili su ozidani jedva pritesanim kamenom pe-
{~arom, {kriqcem i re~nim oblucima.
Autor se afirmativno izja{wava o rekonstrukciji portala i pro-
zora 1930–1935. godine, ali ne krije svoje nezadovoqstvo rekonstrukcijom
ju`nog portala na eksonarteksu i obe rozete tokom 1938. godine kao i ula-
20
zom u kulu na mestu na kojem ni{ta sli~no ranije nije postojalo.
Bo{kovi} je u poglavqu Hronologija gra|ewa rekapitulirao u kra-
}im potezima redosled izgradwe crkve Vaznesewa u @i~i. Ostavqaju}i
mogu}nost da je hram podignut na temeqima neke starije gra|evine otvore-
nom, bele`i da je gra|ewe otpo~elo 1208. i da je hram sa pripratom zavr{en
1219. godine, kada se javila potrebe za podizawem eksonarteksa i Savine
katihumenije (zavr{ena pre 1234). Gra|evina u celini poti~e iz prvih de-
cenija 13. veka, weni ktitori su bili Stefan Prvoven~ani i kraq Radosa-
lav. Proskomidija i |akonokon su dozidani najkasnije do po~etka H£¤ ve-
21
ka, a bo~na vrata i prozori iznad wih tridesetih godina H£¤ veka. Crkva
je vi{e puta ru{ena, ali je obnavqana, kasnije i prepravqana (1562, 1730,
1855, 1925–1935, 1938), posle Drugog svetskog rata.
Gra|evina je prvobitno bila skladno proporcionisana, smatra Bo-
{kovi}. Ja~e je bila nagla{ena visina u unutra{wosti, nego kod objekata
do tada zidanih u Srbiji. Me|utim, prvobitna ravnote`a je prili~no na-
22
ru{ena dozi|ivawem spoqne priprate i kule, smatra autor. Razlika iz-
me|u @i~e i crkava prethodnica se ogleda u izvesnom upro{}avawu obli-
ka i insistirawu na funkcionalnosti istih, zatim pojavi posebnih pro-
storija za pevnice, kapelama, vitkim razmerama, skromnijim zidovima i u
podizawu eksonarteksa sa samo jednom kulom na zapadnoj fasadi, isti~e
Bo{kovi}.
Potom autor poredi @i~u i Hilandar, akcentuju}i udeo Save Nema-
wi}a u podizawu @i~e. Pri tom isti~e i ulogu graditeqa koji su na @i~i
radili, ponovo pokre}u}i pitawe wihovog porekla i, po tome {to je na cr-
kvi ostalo iz prvobitnog perioda, zakqu~uje da su graditeqi ili sa na{eg
primorja ili sa Zapada, a mo`da ih je Sava doveo iz Vizantije koja je tada
dobrim delom bila pod Latinima.
Autor zakqu~uje da iako se @i~a ne nalazi me|u prvim spomenicima
ra{ke {kole, naravno hronolo{ki, predstavqa sazreli arhitektonski
prototip koji je sna`no uticao na formirawe oblika svih spomenika ra-

20 Isto, 91–93.
21 Isto, 89.
22 Isto, 89.