Page 219 - NP Zbornik 46_DRUGO REVIDIRANO IZDANJE
P. 219

Новопазарски зборник, 46/2023, стр. 213-226                         219


               извештаја, вођења школских тимова и других прописаних активности које
               нису увек у служби унапређења образовно-васпитног рада.
                   Извесни проблеми су дуже присутни и врло специфични за овај тип
               школа. Овде се на првом месту мисли на мотивацију за упис и завршетак
               основног  школовања.  Политика  превенције  раног  осипања  ученика  из
               основног образовања очито није дала жељене резултате јер би у супротном
               престала потреба за школама за образовање одраслих. Реч је о комплексном
               проблему  који  се  тиче  становништва  и  образовног  стандарда  читаве
               популације у земљи, а посебно утиче на укључивање социјално угрожених
               група  у  променљиво  тржиште  рада  пре  и  након  стицања  одређених
               квалификација.  Из  наведеног  се  јасно  може  закључити  да  проблем
               образовања  одраслих  није  само  проблем  ресорног  министарства,  већ  је
               проблем и других државних институција и друштва у целини.
                   Један  од  разлога  за  неуписивање  деце  у  школу  може  бити  слаба
               ажурираност  спискова  деце  у  јединицима  локалне  самоуправе  и
               неадекватно обавештавање родитеља о упису „у припремни предшколски
               програм и основну школу, што је посебно изражено у односу на родитеље
               деце  из  социјално  осетљивих  група  као  што  је  ромска  популација.”
               (Попов и Антонијевић 2012: 231) Други разлог је честа миграција ромског
               становништва  у  оквиру  наше  земље,  али  и  више  пута  годишње  ван  ње,
               посебно у Аустрију, Немачку, Швајцарску и Италију. Селе се породице са
               децом и млади се потпуно интегришу у нове животне околности ван Србије,
               чиме се смањује обухват деце у основном образовању.
                   Извесно је да су потребна дугорочна решења која ће омогућити упис или
               пак повратак особа без квалификација у образовни систем, али исто тако су
               неопходне и дефинисане стратегије које ће младе и образоване стручњаке
               задржати у земљи. Примера ради, једно истраживање спроведено крајем
               2019. године у Новом Пазару показало је да студенти у највећем броју бирају
               опцију трајног исељења из свог места. (Кахровић 2020) Слично је и у многим
               другим градовима који из године у годину остају без младе радне снаге.
                   Још  један  проблем  се  јавља  у  случајевима  када  одрасли  полазници
               стичу формално основно образовање у редовним школама са одељењима
               за  одрасле.  Такве  школе  се  налазе  у  Зрењанину,  Липничком  Шору,
               Лозовику, Ваљеву и другим местима широм земље. Наиме, евидентно је да
               се број ученика у основним школама Србије смањује. Мале сеоске школе
               се  припајају  већима  или  се  пак  гасе.  Републички  завод  за  статистику
               наводи да је у школској 2019/2020. години радило 3 268 редовних основних
               школа (1 136 матичних и 2 132 издвојених одељења). Наставу у њима је
               похађало укупно 517 826 ученика, а број полазника у основном образовању
   214   215   216   217   218   219   220   221   222   223   224