Page 221 - NP Zbornik 46_DRUGO REVIDIRANO IZDANJE
P. 221

Новопазарски зборник, 46/2023, стр. 213-226                         221


               (којима је то примарна делатност) је мањи. Једини поуздан податак који се
               налази у свим извештајима који се тичу образовања одраслих јесте да Роми
               чине око 80% уписаних одраслих лица.
                   Практичарима  који  раде  непосредно  са  одраслима  јасно  је  да
               етикетирање полазника као „прераслих основаца са тешкоћама у учењу и
               понашању” не води никуда, осим што евентуално продубљује дугогодишњи
               проблем осипа ученика из редовног школовања. Између 40 и 50 000 Рома се
               током 1999. године населило у унутрашњости Србије са простора Косова и
               Метохије. „Смештали су се или код рођака или у тзв. незваничне колективне
               центре,  потпуно  неусловне,  без  струје  и  воде  (нпр.  колективни  центри
               у  Костолцу,  поред  хидроелектране  и  у  самом  граду,  као  и  у  Обреновцу,
               Младеновцу,  Новом  Саду  итд.).”  (Кочић-Ракочевић  и  Миљевић  2003:  26)
               У наведеним градовима ромска популација и данас чини значајну већину
               уписаних полазника у школама за основно образовање одраслих.
                   Савремене перспективе у образовању теже ка постизању друштва знања,
               где су учење, самообразовање и прилике за усавршавање и лични напредак
               доступне свим узрасним категоријама на било ком месту. Код нас су то још
               увек „акције описмењавања и основног образовања становништва” (Трнавац
               и  Ђорђевић  2007:  137),  иако  је  формално  основно  образовање  изражена
               потреба и у развијенијим европским земљама. Избор је сваког појединца на
               који начин ће даље унапређивати своје знање, али функционално основно
               образовање  мора  остати  најважнији  темељ  на  путу  доживотног  учења  и
               свестраног развоја личности.
                   Стратегија  развоја  образовања  и  васпитања  у  Републици  Србији
               до  2030.  године  прихвата  постављене  циљеве  о  повећању  квалитета
               и  обухвата  образовања  из  документа  који  је  важио  до  2020.  године
               истовремено указујући на бројне пропусте, незавршене пројекте и значајно
               смањење финансирања из буџета. Из тога се једино може донети закључак
               да ресорно министарство нема јасну идеју како да ни у наредној деценији
               реши  дугогодишње  проблеме.  У  формалном  образовању  одраслих  су
               назначени  проблеми  у  виду  осипања  полазника,  превоза,  одлива  и
               компетенције  кадрова,  односно  реализовање  стручних  обука.   Нешто
                                                                              4
               конкретније идеје за ближу будућност нуде други документи надлежног
               министарства. „Укључивање полазника завршног циклуса ФООО у мере
               активне  политике  за  запошљавање  у  оквиру  мера  НСЗ  биће  једна  од
               кључних активности школа, локалних служби за запошљавање и ЈПОА



               4   Више о образовању одраслих у оквиру СРОВРС 2030 доступно на: https://prosveta.
               gov.rs/wp-content/uploads/2021/09/SROVRS-2030-1.pdf   Посећено 15.01.2023.
   216   217   218   219   220   221   222   223   224   225   226