Page 216 - NP Zbornik 46_DRUGO REVIDIRANO IZDANJE

216 Иван Б. Шарчевић, Славица Кузмановић, Школе за основно...

најмање 15, а највише 20 полазника. Часови трају пола сата и најчешће су
организовани као блок-настава (по два часа).
Полазници нису само млади од 15 до 18 година, већ су то и одрасли
људи који имају своје породице и свакодневне обавезе. То их често
спречава да редовно присуствују настави, па је неопходно прилагодити
наставне садржаје њиховом слободном времену, могућностима и личним
интересовањима. У свему овоме наставник је полазна тачка; он је стручњак
у својој области и поседује одређена педагошка знања. Међутим, то понекад
није довољно и помоћ других је драгоцена. Разумевање карактеристика
одраслих полазника у образовном процесу може усмерити учење на праву
страну. С тим у вези, аутори истичу значај радне меморије за постизање
успеха у учењу у оквиру формалног основног образовања одраслих. (Булајић
и Максимовић 2014) Андрагог и андрагошки асистент су кључни за бројна
питања у наставном процесу школе за одрасле.
Осим директног учешћа андрагога у раду са полазницима школе,
другим запосленима који нису навикнути на специфично радно окружење
драгоцена је помоћ националних и локалних организација. У првом реду,
то су: јединица локалне самоуправе, филијале Националне службе за
запошљавање (НСЗ), Црвени крст и школе из других школских управа.
Посебно вреди истаћи обуке које организују високошколске установе
и центри за стручно усавршавање запослених у образовању, где је битна
улога Института за педагогију и андрагогију Филозофског факултета у
Београду. Институт је заслужан не само за акредитовање ускостручних
обука за професионално усавршавање наставника који раде у школама
за одрасле, већ и због публиковања бројних материјала и приручника за
примену у настави, као и за праћење стања у овој области издавањем два
научна часописа – Андрагошке студије и Настава и васпитање.

Историјат школа за основно образовање одраслих

Почеци ових школа везују се за народне и радничке универзитете који
су након 1950. године функционисали широм бивше СФРЈ. Њихов саставни
део биле су школе за основно опште образовање. Оне „раде према посебним
наставним плановима и програмима, и у правилу су организиране као
вечерње школе.” (Вукасовић 1971: 445) Одредница „вечерња школа” и данас
је у народу популаран синоним за осморазредне институције у којима се
образују одрасли.
Школа „Ђуро Салај” из Београда обавља своју делатност од 1954.
године и кроз њу је до данас прошло око 20 000 полазника. Све до стицања