Page 214 - NP Zbornik 46_DRUGO REVIDIRANO IZDANJE

214 Иван Б. Шарчевић, Славица Кузмановић, Школе за основно...

Увод

Школе за основно образовање одраслих део су формалног образовања
у школском систему Републике Србије. И после вишедеценијског рада на
смањењу броја неписмених у земљи, данас је њихов значај можда већи
него икада. Зависно од истраживања која су реализована и статистике која
се њима желела добити, доступни подаци о броју одраслих без завршене
основне школе често одступају од стварног стања. Више од 840 000 особа
старијих од 15 година у Републици Србији није имало завршено основно
образовање (попис 2011. године), а у претходне три године број уписаних
одраслих полазника за наведени ниво образовања умерено опада на мање
од 6 000 по години уписа. (Годишњи план образовања одраслих у Републици
Србији, 2023) Томе значајно доприносе миграције становништва, као и слаба
заинтересованост за школовање. То се нарочито јасно види на примеру Рома,
који уједно чине и највећи број уписаних у школама за одрасле. Образовање
одраслих је донекле непознат појам за ширу јавност, па ће један од циљева
овог рада бити приказ и објашњење најважнијих елемената функционалног
основног образовања одраслих (ФООО).

У првом делу текста приказане су карактеристике школа којима је
основна делатност образовање одраслих, односно одлике које их разликују
од редовних основних школа. Најважније је одмах напоменути да данашње
школе овог типа могу уписати само особе које су старије од 15 година, а да они
који никада нису ишли у школу могу да заврше осам разреда за три године,
што је законски најкраћи рок. У наредном делу рада дат је краћи осврт на
развој школа за одрасле у Сомбору, Новом Саду, Београду и Обреновцу, које
су свој рад започеле средином прошлог века. Тренутни проблеми са којима
се суочавају школе за образовање одраслих тема је трећег дела овог рада.
На крају су препоруке за побољшање и унапређивање образовног система и
мотивисање полазника за завршетак школовања. Закључује се да је потреба
за побољшањем социо-економских услова становништва које нема завршен
основни ниво образовања један од главних мотива за упис у школе овог
типа, као и да су потребна велика улагања државе у образовање како би се
постављени циљеви испунили.

Карактеристике школа за одрасле

„Појаве неуписивања и напуштања обавезног васпитања и образовања
у Србији посебно су изражене у одређеном делу ромске заједнице, која се
третира као једна од друштвено најосетљивијих (вулнерабилна) група.”
(Попов и Антонијевић 2012: 229) Сиромаштво таквих заједница сигурно