Page 150 - NP Zbornik 46_DRUGO REVIDIRANO IZDANJE
P. 150

150         Azra Hodžić-Čavkić, Kritička analiza diskursa medijskog izvještavanja...


                   3. Novinarski izvještaji o javnim jezičkopolitičkim istupima Rizaha Grude

                   U kontekstu navedenih teorijskih postavki, u okviru ideacijske funkcije ana-
               lizirat ćemo upotrijebljene glagole i imenice te odnos imenovanja procesa i stvari.
               U okviru interpersonalne funkcije analizirat ćemo način na koji je izražen odnos
               između učesnika u komunikaciji, odnosno ovdje, s obzirom na prirodu medija,
               analizirat ćemo autore izvještaja kao recipijente određene autorske ideje te njiho-
               vu recepciju. U okviru tekstualne funkcije analizirat ćemo prostornu smještenost
               izvještaja u odnosu na druge teme koje se nalaze na istoj strani novina. 3
                   Sedamnaestog jula 1995. godine novinari Borbe  u okviru izvještaja o skup-
                                                              4
               štinskim pitanjima Republike Srbije pišu:
                   Нову серију реплика изазвао је Ризах Груда(...) својим предлогом
                   да се призна употреба босанског и црногорског језика. По Зорану
                   Ћирковићу  Груда  је  сазнао  за  бошњачки  језик  тек  од  оснивања
                   СДА.  Сазнањасу  му,  по  Ћирковићу,  новијег  датума.  И  Батрић
                   Јовановић (СПС) био је запрепашћен храброшћу господина Груде
                   да се као посланик СДА залаже за црногорски језик. „Молим вас
                   ефендија — ви зовите свој језик како хоћете”, рекао је Јовановић,
                   потврђујући да појединци своје докторске титуле у Загребу стичу
                   каоТуђманови абоненти. Ризах Груда се, очито, није нималозбунио,
                   наводећи да су му и дјед, и прадјед и чундјед говорили боњшачки.
                   (Ц. МИЛИВОЈЕВИЋ, М. ТОРОВ)

                   Od glagola koji se koriste u ovom izvještaju dominiraju glagoli akcije, tj. pu-
               noznačni glagoli: izazvati, saznati, zalagati se, reći, potvrditi, steći, navesti, go-
               voriti, koji su uglavnom prijelaznog karaktera. Svi navedeni glagoli korišteni su
               u autorskom dijelu ovog izvještaja. Najeksplicitniji autorski stav ne iskazuje se ni-
               jednim glagolom, nego se ističe konektorom očito, koji stoji kao eventualna novi-
               narska ocjena ove društvene akcije Rizaha Grude. Od drugih glagola prisutan je i
               jedan semikopulativni glagol (zvati), ali se on koristi u navođenju tuđih ocjena iste
               društvene akcije te ima važnu protivtežu u odnosu na tematski fokus u autorskom
               dijelu izvještaja.
                   Ipak, prisutni su i pasivni glagoli te su oni značajni s obzirom na svoje sekun-
               darno porijeklo. Naime, glagol priznati koristi se u pasivnom značenju koje je posti-




               3   Kako bi se ovaj dio analize bolje razumio, dati su faksimili obiju izvještaja na kraju
               ovog  rada.  Izražavam  svoju  veliku  zahvalu  g.  Damiru  Grudi  što  mi  je  ustupio  dati
               materijal.
               4   Analizirani tekstovu vjerno su preneseni iz novina.
   145   146   147   148   149   150   151   152   153   154   155