Page 17 - NOVOPAZARSKI ZBORNIK 44-2021
P. 17

Новопазарски зборник, 44/2021, стр. 15-40                            17


                     Када је архиепископ Сава I био у Јерусалиму 1235. године, пред пут у
               Александрију послао је писмо Спиридону, игуману Студенице: „У Господу
               Богу превазљубљени мој божаствени сине, јеромонаше Спиридоне, игума-
               не Велике лавре светога Симеона, архимандрите!“ (Свети Сава, 1998, стр.
               225–227). Сава га ословљава божанственим сином, „чедо моје слатко“ и по-
               знаником и позива „да не изађе из неког мог завета“, што упућује на то да је
               постављен за игумана из редова монаха, његових ученика.
                     Пред смрт у Великом Трнову (30. марта 1236. године) патријарх Сава
               „одасла своје ученике пред собом прво да их (свете потребе црквене) пре-
               несу у земљу отачаства свога, и расправи све (са њима)“ (Исто: 204) „И до-
               звавши ученике своје, и све свете и часне ствари које купујући беше сабрао
               у Палестини и целој Сирији, у Египту и у Вавилону, у Азији и у Константино-
               вом граду... све ово пописавши заповеди да се једне однесу у Архиепископију,
               а друге у Студеницу... и тако отпусти своје ученике у српску земљу, а сам
               остаде са мало њих“ (Теодосије 1990: 190). Када је Свети Сава умро, пре-
               остали „ученици преосвећеног скупивши свете мошти његове, са великом
               чашћу појући молебне песме за покој светога, и обузети некаквим страхом,
               спремише га ка гробном провођењу“ (Доментијан 1938: 207).
                     Свети Сава је у свом типику за келију у Кареји прописао да се строго
               пази кога треба изабрати из редова хиландарске браће да се тамо настане и
               потом имају посебан статус келиота. Као Савини ученици, они су при архи-
               епископији у Жичи представљали српску монашку елиту из које ће бити би-
               рани будући епископи и архиепископи или игумани Студенице и Хиландара.

                                                 * * *

                     Већ у типику за манастир Студеницу 1208. године архимандрит и по-
               тоњи архиепископ Сава I прописује како треба постављати игумане мана-
               стира које су градили и оснивали српски владари, и да је међу њима први
               студенички игуман: „А када треба овај да се постави, овако да бива: да се
               скупе иконом и еклесијарх са најстаријом братијом, и да иду к самодржавном
               господину све српске земље, и да му молбу узашљу, да дође у овај манастир.
               И да узме са собом епископа и игумане Светог Ђорђа у Расу и Свете Богоро-
               дице Градачке и Светог Николе у Топлици и другога Николе у Казновићима
               и другога Светог Николе у Дабру и Светога Георгија у Дабру... И када владар
               уђе у цркву и ови сви са њим, да учине савет и да изаберу преподобна мужа,
               који ће бити архимандрит међу овима игуманима и пастир своме стаду“ (Све-
               ти Сава 1986: 92). Познат је само Иларион, игуман Студенице, који ће заме-
               нити Саву.
                     Доментијан  и  Теодосије,  животописци  Светог  Саве,  не  помињу  број
               епископија, њихове називе, седишта катедри и имена новоуспостављених епи-
               скопа Српске цркве, већ само њихову хиротонију. Свети Сава пак каже да је на
   12   13   14   15   16   17   18   19   20   21   22