Page 17 - NOVOPAZARSKI ZBORNIK 44-2021

Новопазарски зборник, 44/2021, стр. 15-40 17

Када је архиепископ Сава I био у Јерусалиму 1235. године, пред пут у
Александрију послао је писмо Спиридону, игуману Студенице: „У Господу
Богу превазљубљени мој божаствени сине, јеромонаше Спиридоне, игума-
не Велике лавре светога Симеона, архимандрите!“ (Свети Сава, 1998, стр.
225–227). Сава га ословљава божанственим сином, „чедо моје слатко“ и по-
знаником и позива „да не изађе из неког мог завета“, што упућује на то да је
постављен за игумана из редова монаха, његових ученика.
Пред смрт у Великом Трнову (30. марта 1236. године) патријарх Сава
„одасла своје ученике пред собом прво да их (свете потребе црквене) пре-
несу у земљу отачаства свога, и расправи све (са њима)“ (Исто: 204) „И до-
звавши ученике своје, и све свете и часне ствари које купујући беше сабрао
у Палестини и целој Сирији, у Египту и у Вавилону, у Азији и у Константино-
вом граду... све ово пописавши заповеди да се једне однесу у Архиепископију,
а друге у Студеницу... и тако отпусти своје ученике у српску земљу, а сам
остаде са мало њих“ (Теодосије 1990: 190). Када је Свети Сава умро, пре-
остали „ученици преосвећеног скупивши свете мошти његове, са великом
чашћу појући молебне песме за покој светога, и обузети некаквим страхом,
спремише га ка гробном провођењу“ (Доментијан 1938: 207).
Свети Сава је у свом типику за келију у Кареји прописао да се строго
пази кога треба изабрати из редова хиландарске браће да се тамо настане и
потом имају посебан статус келиота. Као Савини ученици, они су при архи-
епископији у Жичи представљали српску монашку елиту из које ће бити би-
рани будући епископи и архиепископи или игумани Студенице и Хиландара.

* * *

Већ у типику за манастир Студеницу 1208. године архимандрит и по-
тоњи архиепископ Сава I прописује како треба постављати игумане мана-
стира које су градили и оснивали српски владари, и да је међу њима први
студенички игуман: „А када треба овај да се постави, овако да бива: да се
скупе иконом и еклесијарх са најстаријом братијом, и да иду к самодржавном
господину све српске земље, и да му молбу узашљу, да дође у овај манастир.
И да узме са собом епископа и игумане Светог Ђорђа у Расу и Свете Богоро-
дице Градачке и Светог Николе у Топлици и другога Николе у Казновићима
и другога Светог Николе у Дабру и Светога Георгија у Дабру... И када владар
уђе у цркву и ови сви са њим, да учине савет и да изаберу преподобна мужа,
који ће бити архимандрит међу овима игуманима и пастир своме стаду“ (Све-
ти Сава 1986: 92). Познат је само Иларион, игуман Студенице, који ће заме-
нити Саву.
Доментијан и Теодосије, животописци Светог Саве, не помињу број
епископија, њихове називе, седишта катедри и имена новоуспостављених епи-
скопа Српске цркве, већ само њихову хиротонију. Свети Сава пак каже да је на