Page 16 - NOVOPAZARSKI ZBORNIK 44-2021

16 Ж. Р. Андрејић, Ко су и шта су били велики ученици Светог Саве

пристигли из Србије, недавно замонашени, који ће се подвизавати и учити
под назором монаха – келиота Саве.
Доментијан о Светом Сави говори као о „богоносном наставнику све
српске земље и поморске“. Готово сто година касније (1317) краљ Милутин
каже да је „родитељ краљевства ми и учитељ отачаства нашег“ (Ћоровић
1934: 114–116). Доментијан и Теодосије у житијима наводе поједине ученике
игумана и потом архиепископа Саве. Доментијaн и за себе каже да је Савин
ученик који је боравио у Карејској келији, где ће касније (1243) написати Са-
вино житије: „у истој ћелији (карејској) исти канон држао неки чрнац (уче-
нију његову јеромонаху Доментијану) јеромонах Доментијан, и би прописа-
но од тог (Доментијана).“ На крају житија Доментијан опет каже: „и док је у
дане тих светих мужева живео у Светој Гори неки чрнац, последњи ученик
тога преосвећеног кир Саве, Бог предложи (томе) грешном јеромонаху До-
ментијану да разуме живот овога преосвећеног кир Саве.“ (Доментијан 1938:
73–74, 217). Сава из Свете Горе „посла једног чрнца од ученика својих,
попа Иларија (Илариона), кога поставља уместо себе за игумана Студени-
це.“ (Исто: 111-112). Теодосије за Илариона каже: „једног од својих ученика,
часна и преподобна старца Иларија монаха, који је имао свештенички чин.“
(Теодосије 1990: 117). Старац Иларион је по годинама био много старији од
игумана Саве, тако да није могао бити његов ученик од своје младости..
Када је Сава постао архиепископ и приступио организацији Српске ау-
токефалне цркве, у Жичи је поставио епископе и тако „изабра ту од својих
ученика богоразумне и богобојажљиве и часне мужеве... И осветивши их
сатвори их епископима.“ (Доментијан 1938: 126). Теодосије о овоме каже:
„од својих ученика за које је знао да су достојни и подобни за епископе ос-
већиваше, и свакога постављаше на његово место.“ (Теодосије 1990: 135).
Архиепископ Сава при трону у Жичи стално „учаше своје ученике дан и
ноћ“ (Доментијан 1938: 166). Међу тим ученицима био је и Арсеније Сремац
– еклесијарх, а потом игуман манастира Жиче. Сава је по други пут кренуо у
Јерусалим 1235. године као свог наследника на трон „изабравши од својих
ученика богоумна и побожна мужа... богоразумна чрнца јеромонаха Арсе-
нија, Богом изабрана такође још из матерње утробе“ (Исто: 177) „Изабравши
једног од ученика својих, Арсенија јеромонаха, кога тачно познаваше... све-
ти посвети овога и даде му сву власт“ (Теодосије 1990: 172). Будући српски
и бугарски патријарх Сава повео је са собом на Исток неке од својих учени-
ка. Када је Сава стигао са пратњом, патријарх јерусалимски Атанасије каже:
„гледајући на преосвећеног и на ученике његове, пророкова посред цркве
пред лицем целог сабора јерусалимскога, богогласујући песме васкрсења Го-
сподњег... И ово су други апостоли који су доселе били сакривени Господом;
и ово су истински делатељи винограда Христова, изведени од самог Господа
на своју жетву“ (Доментијан 1938: 183).