Page 43 - NOVOPAZARSKI ZBORNIK 43
P. 43
Новопазарски зборник, 43/2020, стр. 35-52 43
Травник, а потом у Сарајево. Хабзбуршка војска која се налазила у тврђави Београд
на челу са принцем од Лорене (нем. Karl Alexander von Lothringen) нападала је
османске тврђаве на северу све од Пожаревца, међу којима је опседнута тврђава
Нови Пазар (припадао ејалету Босна) и заузета тврђава Ниш. Новили спомиње да
су Хабзбурзи против муслимана узбунили арнаутско племе Клементе (католици)
и племена Црне Горе у овим крајевима. Становништво тврђаве Нови Пазар
обавестило је валију о опасности која им прети од хабзбуршке војске, али и од
побуњеног арнаутског становништва. Војска која је из босанских тврђава кренула
у помоћ опседнутим тврђавама окупила се на Гласиначком пољу , где је дошао
9
и сам валија који се, као и пре ранијих похода, прво састао са свим војсковођама
(предвођенима Мехмед-капетаном, бившим капетаном (осм. kapudan) тврђаве
Зворник) и ученим људима. Прво су се супротставили царској војсци која је
опседала тврђаву Ужице, али је валија остао на зборном месту обавештавајући
великог везира Мехмед-пашу о догађајима у Босни и Смедеревском санџаку.
Због опседања тврђаве Соко и Ваљева валија се са војском преместио у близину
Сребренице, одакле је део војске кренуо у помоћ опседнутим тврђавама. Након
заузимања важне тврђаве Ниш хабзбуршка војска је предвођена генералом
Секендорфом (Зекендорфом) опсела по други пут тврђаву Зворник. Међутим,
успех османске војске под тврђавом Соко и долазак бројне валијине војске у
близину тврђаве Зворник довео је до самосталног повлачења хабзбуршке војске.
Као што је ослобађање тврђаве Бањалука било прекретница у првој фази рата тако
је и повлачење хабзбуршке војске од тврђаве Зворник преко Земуна означило крај
друге фазе рата. Као и претходног пута, нестанак опасности омогућио је валији
повратак у Сарајево (Novili 2016: 100).
Током периода примирја, паланке на османско-хабзбуршкој граници
биле су нападане од стране хабзбуршке војске, а паланка Перневар
(Прњавор) морала је бити потпуно исељена. Опасност која је и даље претила
приморавала је валију да поново окупи меџлис у Сарајеву ради одлуке о
поновном походу. Требало је повратити отете тврђаве и осигурати пограничне
паланке као и умирити побуњена арнаутска и црногорска племена у околини
Новог Пазара. Меџлис је одлучио да је потребно деловати, али је пре покрета
валија послао молбу султану да даљи поход одобри својим ферманом. С
обзиром на зимски период и веома хладно време, све припреме су текле врло
споро. На крају су се обе војске судариле код паланке Рудник, а поражена
царска војска вратила се поново у тврђаву Београд. Као предводник војске
у борби код Рудника, капетан Мехмед-паша је изашао као мирмиран (осм.
10
mîr-i mîrân), а као мирмиранлик (посед на управу) добио је удео у Смедереву.
Новили даје опис како се становништво једне пограничне касабе спасило од
напада хабзбуршке војске сaвладавши много јачег противника:
9 Данас припада општини Соколац, ентитет Република Српска, Босна и Херцеговина
10 У класичном периоду Османског царства додељивана је беглербегу, а од транзиционог
периода (XVII и XVIII век) и другим функционерима царства за војне заслуге.