Page 47 - NOVOPAZARSKI ZBORNIK 43

Новопазарски зборник, 43/2020, стр. 35-52 47

у скраћеном облику преузимали су од Новилија, док је Башагић навео да је
консултовао Мувекитову хронику. За разлику од Субхијеве хронике у којој
не постоје назнаке да је консултовао друге изворе осим Новилија, Мувекит
уноси раније непознате податке. Обично су то неке анегдоте које указују на
велику храброст становништва Босне:

И становници Сарајева су даноноћно били спремни под оружјем. Кад
су били позвани да што прије стигну у одбрану бањалучке тврђаве, коју је
непријатељ напао, многи од њих се нису ни навраћали кући, него одмах кренули
на пут не обувши ни опанке, него онако са кајсарли фиралама на ногама, како
су се и затекли, брзо су пошли да притекну у помоћ (Muvekkit 1999: 495).

Именовања која су уследила након завршетка рата објашњавају све
хронике, али је Мувекит дао најјаснији опис ко је постављен на коју позицију.
Наводи да је Али-паша веома великодушан и да је предложио Двору да се
свакоме по заслузи додели служба:
- да се Ибрахим-аги, који је био на мухафизлуку (команда) тврђаве
Бањалука, додијели част мирмирана; да се мухафизу Требиња, који је дошао
у помоћ Бањалуци, додели мутесарифлук (управа) над санџаком Клис;
Мехмед-бегу, капетану Јајца, да се да мирмиранлик; Мехмед-аги Алибеговићу
из Зворника за показану храброст у борби за паланку Ваљево да се додијели
мутесарифлук над Зворничким санџаком са титулом мирмирана; Мурат-бегу
Дурмишпашићу, мутесарифу Херцеговачког санџака, за показано јунаштво у
покоравању црногорских побуњеника да се да част мирмирана; за показано
јунаштво у борбама око Бањалуке и Старе Островице и за освајање тврђаве
Ужице бившем зворничком капетану Мехмед-капетану да се додијели висока
титула газије и част мирмирана; многим уваженим алимима (припадници
улеме) да се додијеле кадисјки положаји, а другим угледницима агалуци
(Muvekkit 1999: 507-508).

Како и наводи, Башагић преузима податке од Мувекита, али је сам
изнео закључак о значају Али-пашине управе у Босни:

Овим везировањем у Босни Али паша је уписан златним словима у
турској повјесници и уврштен у ред првих војсковођа и јунака. Сви савремени
згодописци натјечу се који ће му више спомен прославити, а службено
извјешће великих везира зове га ебул-мегази (отац побједа). Колико су га
Бошњаци и Херцеговци поштовали најбоље нам свједочи што су се на сваки
његов миг нашли под бајраком док су за пријашње везире мало марили. Толику
приврженост стекао је, што му је био обичај, с малим и великим, с војником
и беглербегом једнако поступати и испитати се за јуначко здравље. Осим
17
17 Мисли се на оне који су носили титулу мирмиран.