Page 45 - NOVOPAZARSKI ZBORNIK 43

Новопазарски зборник, 43/2020, стр. 35-52 45

најтеже. Такође, у сваком делу хронике било је испраћено присуство валије и
организација војске. Иако сам беглербег није учестовао у борбама, сматрало
се да њему иду заслуге за све победе које је извојевала од њега лично одабрана
команда. Поред Али-паше, истакнута личност је био бивши капетан Зворника
Мехмед-паша, који је предводио војску у свим већим борбама (Бањалука,
Ужице) укључујући и борбе око Београда, па је захваљујући томе и добио
титулу мирмирана и газије.
Колико је хроника била значајна ради промовисања успеха појединих
личности и муслиманске војске уопште видели смо на основу учесталости
њеног штампања. Каснија употреба хронике као историјског извора допринела
је да постане најкоришћенији извор османске провeнијенције за османско-
хабзбуршки рат 1737˗1739. године. Уколико је неко у каснијем периоду писао
нешто о рату, неизбежно је консултовао Новилијеву хронику или се потпуно
ослањао на податке које она даје. Тако је ваканувис (дворски хроничар) у
периоду 1730˗1745. године Субхи Мехмед-ефендија у опису догађаја из овог
периода од Новилија преузео делове који се односе на рат. Могуће је пратити
потпуно преписивање реченица које је у оригиналу записао Новили. Један од
примера је опис храбрости посаде и становништва у тврђави Стара Островица:

И тако су петнаест дана нападачи опседали поменуту тврђаву,
даноноћно са неколико стотина топова, хумбара са куршумима, док су
ратници у унутрашњости у обручу били притиснути, али становништво
поменуте тврђаве одмах се организовало и по праву вере почело са жртвом
за одбрану, чак је и мали број слабих, преобучених жена (у мушкој одећи)
храбро наступио (Subhi 2007: 385-386).

Приликом даљег описа сукоба на западној граници Субхи не износи ни
један нови податак нити ишта што је супротстављено подацима из Новилијеве
хронике. Чак и када су бројке у питању, постоје апсолутна подударања.
Тако се оба хроничара слажу да је за поход на Босну организовано 100.000
хабзбуршких војника, од тога 80.000 Немаца и 20.000 Мађара, те да су уз
њих учестовали још Срби и Хрвати (Novili 2016: 50, Subhi 2007: 378). Оно
што је такође карактеристично за обе хронике јесте оскудност података о
командантима са хабзбуршке и османске стране. И у овом случају постоји
јасан доказ да је Новили био основни извор Субхијеве хронике о рату.
Обично се само наводи име уз титулу бега, паше или капетана (нпр. Али-
паша везир, Мехмед-капетан). Податак који може да укаже на то о којој
историјској личности се тачно ради јесте запис назива места службовања
или назива службе као нпр. бивши капетан тврђаве Зворник или Осман-бег
кетхуда Али-паша заде. Код помена хабзбуршких генерала стоји само име
и титула ˗ принц Хилдбургхаусен, принц Лорене царев зет, генерал Дубнел
и слично. Када говоримо о оскудности података у хроници, неизбежно је