Page 46 - NOVOPAZARSKI ZBORNIK 43

46 Д. Л. Стојковић, Хроничар Омер-ефендија Новили (Боснави)...

поменути изостанак временских одредница или само помен понеког датума.
Тако се као дан када ће Босна (односно паланка Лешница) бити нападнута
узима 29. јуни (према хиџри 11. Rebîu’l-evvel), односно дан св. Петра док
12
се као дан када се војска на челу са Мехмед-капетаном нашла у близини
Бањалуке и припремала за напад узима 23. јул (према хиџри 6. Rebîu’l-âhir).
Први пут се спомиње и једна година ˗ 1739 (према хиџри 1052), година у
којој је валија примио ферман од султана, у којем стоји наредба да се поведе
поход на територију Хабзбуршке монархије. Оно што је остало неприказано у
претходном тексту јесте организација османске војске, односно војни родови
који су изнели целокупни рат на западној граници. Као и у свему претходно
наведеном, Новили и Субхи се слажу и око османске војне организације.
Османска војска, која се у хроникама назива муслиманском ордијом (војском),
била је сачињена од свих војноспособних становника ејалета Босне. Главни
командант (serdar ) био је валија (беглербег), који се обично кретао са својом
13
пратњом (kapı halkı). Oсновни део војске чинили су граничари (serhatlılаr),
спахије (timarlılar ve zaimler), јаничари, серденгећти (Dergah-ı Ali yeniçeri
14
srdengeçtileri) из сва четири санџака и добровољци-јерлије (gönülü). Током
15
напада у тврђавама се организовало становништво заједно са забитима
(припадник посебне формације, углавном официр, коме је поверено одржавање
јавног реда) предвођено мухафизом тврђаве (јерлије). Новили наводи да су
тимарлије и заими , браћа и синови оних који су послати на источни фронт
16
1736. године, проглашени главнокомандујућим (başbuğluk) одн. алајбеговима.
Међутим, као командно вођство, најистакнутији у борбама били су погранични
капетани међу којима је најпознатији Мехмед-паша, бивши капетан тврђаве
Зворник (мирмиран и газија). Након остварене победе код Бањалуке војска
се једноставно назива газијама, односно онима који су извојевали победу над
неверницима. Оно што је најважније истаћи јесте да је сва наведена војска
била само из ејалета Босне, осим татарске војске која је касније дошла као
испомоћ војном походу на територији Хабзбуршке монархије.
Поред Субхија, хронику су консултовали и хроничари XIX века који су
писали о Босни. Међу њима су свакако најпознатији Салих Сидки Мувекит
и Сафвет-бег Башагић (псеудоним Мирза Сафвет). У својим хроникама од
најстаријих времена до Берлинског конгреса (1850) делове о описаном рату

12 Према јулијанском календару обележава се 12. јула.
13 У хроникама овај израз се користи и за све друге команданте који су предводили
раније поменуте походе.
14 Посебна формација јаничара изабраних за храбре подухвате, војна предводница,
извидница.
15 Погледати више о теорији да су добровољци у XVIII веку заправо јерлије /у/
Павловић, 2017, стр. 274-293.
16 Тимарлија- уживалац тимара (посед у величини до 20.000 акчи); заим- уживалац
зеамета (посед у величини између 20.000 и 100.000 акчи).