Page 44 - NOVOPAZARSKI ZBORNIK 43

44 Д. Л. Стојковић, Хроничар Омер-ефендија Новили (Боснави)...

У поменутој години рата (1738) из тврђава Костајнице и Дубице
две хиљаде из самог пакла неверничких војника напало је под окриљем ноћи
касабу Козарац на самој муслиманској граници. Био је петак и муслимани
су молили окупљени у џамији (ђума намаз), што је била добра прилика да се
нападне касаба. Међутим, мујезини који су се налазили на минарету опазили
су непријатељску војску и одмах обавестили телала (гласника) да разгласи
да су у опасности и да се сви окупе на тргу. Заједно су се супротставили
непријатељу и уз Божију помоћ победили. Погинуло је 96 војника а заробљено
50. Заробљено је 200 коња. У овом сукобу пало је пет сретних шехита а
седам, осам војника је рањено (Novili 2016:108).

Становништво Козарца показало је велику храброст тако што је у
невољи помогло и околним тврђавама и варошима попут Умашка и Бистрице.
Валија је свечаним хилатом и челенком за храброст наградио мухафиза
тврђаве Острожац Омер-агу капетана.
Године 1739. од султана је дошао ферман са заповешћу беглербегу
Али-паши да у Сарајеву окупи све мирмиране, бегове, кадије, команданте с
границе и ајане и организује састанак. Султан је наредио да се окупи војска и
поведе у ослобађање територија које се налазе у долинама река Сане и Купе
(Костајница, Зрин ), које су од 1670. у непријатељским рукама. Валија је са
11
војском нашао коначиште у близини тврђаве Нови. Након освајања тврђаве
Зрин, војска се сместила у месту Томина у близини Старог Мајдана, где
је дочекала војску Татара. Заједничким снагама кренули су у ослобађање
Кнежева, Дубице и Јасеновца. Зимски дани су привремено обуставили
сукобе, а валија је за то време био смештен у Травнику. У то време пристиже
му још један ферман у којем стоји да се организује меџлис и припреми војска
за поход. Валија се из Травника упутио према Ораховици, где се окупила сва
војска из Босанског, Херцеговачког и Зворничког санџака, сви мирмирани,
аге добровољаца, кадије и капетани у валијиној служби са задатком да крену
у освајање тврђаве Београд (Kal’a -ı Belgrad-ı daru’l-cihadın fethi). Детаљнији
опис сукоба и освајање Београда нису приказани, а наведено је само да су о
„лаком” освајању Београда обавештени валија и велики везир Мехмед-паша.
Команди која је заслужна за освајање додељене су нове територије на управу
тако је Мехмед-капетан поред ранијег удела у Смедереву добио на управу,
овај пут од великог везира, Зворнички санџак.
Као што је и приказано општим прегледом и издвајањем важних
сегмената хронике, основни мотив је био да се прикажу све борбе
муслиманске војске из Босне и хабзбуршке војске око опседнутих тврђава
с тим што је највише пажње посвећено борбама око Бањалуке, где је, према
хроници, херојство било и најизраженије с обзиром да је ту за борце било

11 Тврђава удаљена два и по сата од Босанског Новог. Данас припада општини
Двор, Сисачко-мословачка жупанија, Република Хрватска