Page 131 - NOVOPAZARSKI ZBORNIK 43

Новопазарски зборник, 43/2020, стр. 111-140 131

суседству Ниша“. Према Кинаму, жупан Деса се 1162. године обавезао Манојлу
I Комнену на верност и покорност као и да ће се „ пред Ромејима сасвим
уклонити из Дендре из које је, као што рекох, убирао плодове.“ Те године Деса
је био удовац. Кинам вели даље да Деса није био лојалан цару и „чим је био
загосподарио земљом, погазио је уговор и поново присвојио земљу Дендру.“ Цар
га је 1165. године позвао у Ниш на суд, извео против њега тужиоце и саучеснике
и од њега изнудио признање. Држао га је под стражом, опкопао је његов шатор
и у њему га чувао, па се зато то место назва „Десин Опкоп“. (Андрејић 2002: 56)
Потом га упути у Цариград, где је стављен под стражу у дворцу. После њега на
власт је дошао Тихомир, син Уроша II.
Од Доментијана сазнајемо да је по повратку у Рашку отац Стефана Немање
(Стефан Вукан II) „својој браћи старешинама дао веће чести (делове) земље.“ Он
је то могао чинити само као велики жупан. Из неких других извора се види која
су то браћа и где су имали своје делове. „Завид сазда Цркву св. апостола Петра и
Павла на реци Лиму“, „Првослав сазда Цркву св. Георгија у Будимљи“ добивши
„Тривалију од ушћа Црног у Бели Дрим до планине Кораба“, (Срећковић 1884:
213; Синиша 1892: 7-8) „Страцимир сазда Цркву св. Богородице у Градцу при
реци Морави“, а за Немању Првовенчани каже да је добио „чест отачаства својега
у Топлици, Ибру, Расину и назване Реке“, Деса доби Дендру у суседству Ниша,
Вакхин - Стефан Вукан је држао Косово и Метохију „и био над осталима велики
жупан“ (Исто), што значи да је држао и Рас. Деса је тада (1143) добио потврду
старијег наследног права на Дендру. Он је право на Дендру добио од свог оца
Уроша I још око 1130. године, када је постао пунолетан.
Од 1143. године Стефан Вукан II је био жупан све до битке на Тари 1150.
године, када је заробљен. Манојло је тада поставио на власт Уроша II, који је
владао кратко јер је умро 1156. године. Син краља Радослава Драгихна рођен
је око 1070. године, а његови синови су, рецимо, рођени овим редоследом:
Првош 1090, Грубиша 1094, Немања 1096. и Сирак - Страцимир 1098. године.
Првош се зове и Мирослав тако да се сматра да је то његово право име.
(Синиша 1892: 21-22) Драгихна вероватно није међу живима 1156. године.
Сви његови синови су старији од Стефана Немање, а поготову Немања који
те 1156. године има 60 и старији је од имењака бар 17 година.
Уроша II је заменио Деса, а после њега на великожупански престо
Србије цар Манојло поставља Стефана Немању (1162). Тада је погинуо
босански бан Борис, таст Стефана Немање (Синиша 1887: 41), а када је
дошло до склапања мира са Угарском, цар Манојло је одлучио да се Босна и
Рашка, са новосједињеном Зетом и Травунијом, уједине у једну државу под
Стефаном Немањом.
Ковачевић је један од првих који је јасније увео у историју жупана
Тихомира установивши да је владао од 1165. до 1168. године, када га је
византијски цар збацио и одвео са собом, а великожупански престо дао
Стефану Немањи (Ковачевић 1900: 83-88). На основу оштећеног натписа