Page 98 - Zbornik 40

98 Живојин Р. Андрејић 40/2017

Пре другог пута у Свету земљу, Свети Сава је за свог наследника на
трону српског архиепископа изабрао сестрића – јеромонаха Арсенија, кога је
у Жичу довео из „сремске земље“ после мировне мисије и сусрета са угарским
краљем Андријом II (око 1222). Одмах после прве посете Јерусалиму 1229.
године, архиепископ Сава је добио одређене позитивне знаке и, у договору са
краљем Владиславом, преселио се у Милешеву. Да би Милешева испунила
услове за будућу Савину улогу, извршено је дограђивање ексонартекса са две
куле и катихуменом на спрату, а целокупна позадина фресака украшена је
мозаиком од злата. Тако је црква Вазнесења Христа Спаса постала највећа и
најраскошније украшена српска црква тог времена.
После посете четворици патријарха – Јерусалима, Антиохије,
Александрије и Никеје, уз њихову сагласност, бивши српски архиепископ
Сава I је као новопророковани патријарх, крунисао Јована Асена II за цара на
Богојављење, 6. јануара 1236. године. О томе да је Сава легално титулисан као
патријарх постоји више разноврсних доказа – детаљи из житија светог Саве
и црквеног песништва, натпис на крсту Светог Саве из Пиенце у Италији,
портрет са натписом на источном зиду спољне припрате Светих апостола у
Пећи, на источном зиду припрате у Богородици Љевишкој, у Љубостињи и у
манастиру Милешеви.
Према Доментијану и Теодосију, патријарх Сава I је умро у бугарској
престоници „у први сат кад је свањавало на Васкрсну Недељу“. Дакле, то се
догодило на Васкрс, 30. марта 1236. године, а потом је сахрањен у меморијалној
цркви бугарских владара - Четрдесет мученика. Срби су два пута покушали да
мирним путем врате у земљу мошти архиепископа и патријарха Саве I. Ипак,
сачекали су згодну прилику да крену на Трново свим расположивим војним
снагама на челу са краљем Стефаном Владиславом I. У таквој ситуацији је
бугарски цар Јован Асен II пристао и Савине мошти су однете у Србију, где су на
Ђурђевдан, 6. маја 1239. године похрањене у ексонартексу Милешеве. Међутим,
похрањивање моштију Светог Саве је отпочело у четвртак, на дан храмовне славе
– Вазнесења Христовог, Спасовдан – која је 1239. године била 5. маја.
И Доментијан и Теодосије кажу да је архиепископ Сава пријатељ и
са солунским царем Теодором I Анђелом. У науци влада мишљење да је та
родбинска веза на основу женидбе Савиног синовца Радослава Аном (1219),
ћерком цара Теодора I Анђела. Међутим, ни Доментијан ни Теодосије не
помињу ни наговештај тог претпостављеног брака. Штавише, Теодосије
наговештава да краљ Радослав није у добрим односима са Солуном. Њега је
са српског престола свргао брат Владислав (1233), зет бугарског цара Јована
II Асена. После битке код Клокотнице 1230. године, бугарска војска Јована
II Асена заробила је Теодора I Анђела, након чега је ослепљен. После смрти
његове друге жене, Марије Арпад (1237), уследила је женидба Јована II Асена
Ирином (1237), ћерком покојног Теодора I Анђела. (Андрејић, 2011, стр. 97,
130–134, 145, 150)