Page 99 - Zbornik 40

40/2017 АРХИЕПИСКОП САВА I – ДВОСТРУКИ ПРИЈАТЕЉ... 99

Пронађен је златан прстен са натписом на грчком језику: „Ово је
веренички прстен Стефана, изданка лозе Дука, те стога, Ано из рода Комнена,
у руке га прими“. На основу повеље епирског деспота Манојла Анђела издате
Дубровнику 1234. године, у којој се помиње „преузвишени краљ Србије
и премили ми зет кир Стефан Дука и вољена ми синовица краљица Ана
Дукена“, дошло се до сазнања да је овај прстен заправо веренички прстен
краља Радослава за Ану Анђео. (Баришић, 1978, стр. 257–260) Радослављева
мајка Евдокија била је кћи цара Алексија III Анђела и Еуфросине Дукене док
је мајка Ане Анђео била Марија Дукена Петралифина.
Натпис вереничког прстена краља Радослава не садржи годину
просидбе. На основу извора, у науци се дошло до сазнања да је до женидбе
краља Радослава Аном Анђео дошло 1219–1220. године. (Кисас, 1978, стр.
133) После његове женидбе, краљ Стефан Немања II Првовенчани га је
изабрао за свог савладара 1220. године. (Синдик, 1988, стр. 28) То је време
боравка јеромонаха Саве у Некеји код цара Теодора Ласкариса и стицања
аутокефалије и архиепископства 1219–1220. године. Византијски цар Теодор I
Ласкарис умире 1222. године, а српски краљ Стефан Немања II Првовенчани
1228. године. Врло поуздани Доментијан тврди да је Радослава тек после тога
оженио стриц Сава. Тај податак се подудара са Теодосијевом тврдњом да је
архиепископ Сава двоструки пријатељ цара Теодора Ласкариса с обзиром да је
краљ Радослав био ожењен неком царевом неименованом ћерком. Подудара се
и са боравком архиепископа Саве у Никеји код цара Јована Дуке Ватаца 1229.
године, годину дана након смрти краља Стефана Немање II Првовенчаног. У
то време је цар Јован Дука Ватац ушао у савез са Јованом II Асеном, који се
уз то спремао да нападне епирског цара Теодора I Анђела. Био је то опасан
савез по краља Радослава, јер је његов брат Владислав био ожењен бугарском
принцезом. Из тих разлога су Радослав и његов стриц Сава одлучили
да се разведе од прве супруге Ане Анђео и да се новом женидбом повеже
са византијским царем и окрене против његовог супарника, епирског цара
Теодора I Анђела. Ана се вратила у своју отаџбину, где се замонашила и умрла
1258. године. Заправо, тада је архиепископ Сава испросио неку кћер Теодора I
Ласкариса, сестру актуелне никејске царице Ирине Ласкарис Ватац. По свему
судећи, Радослављева нова невеста је боравила на царском двору у Никеји, а
најпре на двору у Малој Јерменији.
Када је архиепископ Сава стигао у Солун код цара Теодора I Анђела, он
га је молио да његов синовац Радослав буде у љубави и миру са њим, односно
да га Србија не нападне у рату који се спремао. Постоји мишљење да овај део
треба тумачити на следећи начин: „сва је прилика да је Теодор Дука Анђео
скренуо пажњу Сави на то да би Србија требало да призна његово уздизање
на царски трон“ и „ свака претпоставка у вези с тим је ионако незахвална, у
ствари, непотребна (?!), јер је Клокотница разрешила све евентуалне дилеме“.
(Ферјанчић, Максимовић, 1998, стр. 24) Доиста, Бугарска је напала Епирско