Page 81 - Zbornik 40
P. 81

40/2017    ИСТОРИЈАТ ТЕРИТОРИЈАЛНО-АДМИНИСТРАТИВНЕ...                81

               је засебан, Новопазарски санџак. Он је обухватао само кадилуке Нови Пазар,
               Стари  Влах,  Косовску  Митровицу  и  Трговиште.  Новопазарски  санџак  је
               постојао само двадесет седам година, односно до 1817. године, када је његова
               територија опет прикључена Босанском санџаку. 63
                     Крупне промене у оквиру административне поделе настале су у доба
               Омер-паше Латаса (1850–1852). Он је све дотадашње управне термине укинуо
               и увео нову поделу. Уместо термина санџак и кадилук, увео је административну
               поделу  на  кајмакамлуке  (округе)  и  мудирлуке  (срезове).  Тако  се  Босански
               пашалук делио на шест кајмакамлука: Сарајевски, Травнички, Бањалучки,
               Зворнички и Новопазарски.
                     Новопазарски  кајмакамлук  делио  се  на  мудирлуке:  Нови  Пазар  (са
               Митровицом и Бањском), Вишеград, Сјеница (главно место кајмакамлука),
               Аково (Бијело Поље са Бихором), Трговиште (са Рожајем) и Нова Варош. 64
                     Наведена  административна  подела  остала  је  до  јула  месеца  1865.
               године,  када  је  донета  уредба  за  Босански  вилајет.  Овом  уредбом  је
               обновљени Босански вилајет  подељен на седам санџака, међу којима је и
               Новопазарски санџак са седиштем у Сјеници. У његов састав улазиле су казе:
               Нови Пазар, Сјеница, Пљевља (Таслиџа), Нова Варош, Пријепоље, Бијело
               Поље, Митровица, Беране, Колашин и Трговиште.  65
                     Ни ова територијална подела није била дугог века. Након седам година,
               јула месеца 1872. године Новопазарски санџак је издвојен из Босанског, а
               Нишки  санџак  из  Румелијског  вилајета.  Од  та  два  санџака  је  формиран
               Новопазарски вилајет, који је био кратког века. Наиме, стање је након пет
               година  враћено  на  старо,  а  2.  фебруара  1877.  године,  односно  одлукама
               Берлинског конгреса 1878. године Босна и Херцеговина предата је на управу
               Аустроуграској. У Новопазарском санџаку, који је раздвајао Србију од Црне
               Горе, остала је и даље турска управа, с тим што је Аустроугарска добила право
               да  у  њему  држи  гарнизоне  и  да  контролише  комуникације.  Новопазарски
               санџак је тада дефинитивно одвојен од Босанског и прикључен Косовском
               вилајету. Таква административно-територијална подела остала је све до 1912.
               године, када је овај крај коначно ослобођен од Турака. 66
                     Уместо резимеа, кажимо да је најдуже опстао Новопазарски кадилук
               –  95  година  (1485–1580),  а  обухватао  је  простор  који  омеђавају  планине
               Рогозна, Хајла, Гиљева, Златар, Јавор и Голија, тј. нахије Звечан, Јелеч, Рас,
               Сјеница, Враче, Барче и Моравица. Новопазарски санџак је постојао у два
               наврата (укупно 34 године), 1795–1817. и 1865–1877. године. У оба случаја
               припадале су му нахије: Нови Пазар, Сјеница, Барче – Нова Варош, Моравица
               – Ивањица, Рожаје и Митровица. У периоду од 1865. до 1877. године, поред


               63   Iсто, 94.
               64   Iсто, 232-233.
               65   Iсто, 233-234.
               66   Исто, 234.
   76   77   78   79   80   81   82   83   84   85   86