Page 67 - Zbornik 40

40/2017 ИСТОРИЈАТ ТЕРИТОРИЈАЛНО-АДМИНИСТРАТИВНЕ... 67

Сл. 1, Територија праисторијских племена, 2. век пре нове ере

Није довољно позната територија коју су у предримско доба
насељавали Дарданци, али се може реконструисати на основу граница римске
провинције Далмације и Горње Мезије. Према писању Фануле Папазоглу,
граница ове две провинције подударала се са данашњим границама између
Србије, с једне, и Црне Горе и Албаније, с друге стране. Од Метохије према
Голији граница се поклапа са природном границом коју чине Мокра гора и
Сјеничко-пештерска висораван. Наведени правац ће касније чинити границу
6
између Превалитане и Дарданије у позном Римском царству, али и у време
раносредњовековне српске државе.
На основу података које је оставио антички писац Апијан, Аутаријате је
310. године п.н.е. задесила најезда жаба, које су изазвале пустош и приморале
их на исељење. Међутим, Аутаријати су напустили своју територију након
келтске најезде и напада Скордиска 279. године пре нове ере, а преживели
међу њима придружили су се Дарданцима. Последња историјска вест о
7
Дарданцима је податак о нападу Бастрана из 30/29. године пре нове ере. То је
и крај дарданске самосталности. Њихова територија је на прелазу из старе
8
у нову еру прикључена Римској империји, која је територију коју су они
насељавали назвала Дарданијом.

6 F. Papazoglu, 150–151. Fanula Papazoglu, Srednjobalkanska plemena u predrimsko
doba, Sarajevo 1969, 149.
7 Исто, 90–91, 96.
8 Fanula Papazoglu, Srednjobalkanska plemena u predrimsko doba, Sarajevo 1969, 143.