Page 66 - Zbornik 40
P. 66

66                      Драгица Премовић Алeксић                 40/2017

                     Захваљујући  свом географском положају, у централном делу Балканског
               полуострва  територија  Старе  Рашке  представља  транзитну  зону  између
               централних делова Европе и Мале Азије. Становништво подручја југозападне
               Србије је још током праисторије успостављало комуникацију са суседним
               областима, што је углавном настављено и у каснијим епохама. Претпоставља
               се да је римски пут Епидаурум–Нови Пазар ишао преко Сјеничко-пештерске
               висоравни.  Тај  пролаз  је  једини  пролаз  који  све  до  данашњих  дана  води
               са  западног  у  источни  део  Балканског  полуострва.  Развијена  саобраћајна
               инфраструктура,  тј.  постојање  пута  у  овом  делу  Балкана,  кроз  лимску  и
               ибарску долину, била је више него неопходна првенствено због транспорта
               метала и готових производа, али и стоке. Комуникативност ове територије
               у  римском  периоду  базирала  се,  пре  свега,  на  коришћењу  магистралне
               комуникације која је из Приморја долазила у горње Подриње и преко долине
               Лима, Сјенице, Новог Пазара и Косова ишла даље на исток или у Македонију. 2
                     Од  неолита  и  стварања  првих  сталних  насеља,  шире  новопазрско
               подручје културолошки се везује за Косово и централну Србију.  Те везе су
                                                                            3
               настављене и кроз касније временске епохе, посебно кроз период бронзаног
               и старијег гвозденог доба, што је потврђено археолошким истраживањима на
               Пештери и у околини Новог Пазара. Археолошки материјал са истражених
               локалитета  припада  култури  Доња  Брњица,  названој  по  истоименом
               локалитету  на  Косову.  Ова  култура  настала  током  бронзаног  доба  највећи
               успон достиже у 8. веку пре нове ере и распрострањена је на територији коју
               су почетком историјског периода насељавали Дарданци.  Аутаријати, који су
                                                                    4
               живели  на  територији  омеђеној  Романијом,  Дурмитором,  Таром  и  Лимом,
               око 700. године п.н.е. продрли су на исток све до Голије и запосели пределе
               између  Лима  и  Ибра.  На  пространој  Сјеничко-пештерској  висоравни  и  у
               долини Рашке сачувани су  материјални остаци њиховог присуства.  (Сл. 1)
                                                                              5






               1   Рад представља реферат прочитан на међународном научном скупу “Историјски
               и културолошки процеси у Старој Рашкој/Санџаку”, одржаном у Пријепољу 3–4.
               децембра 2010. године.
               2   Д. Премовић-Алексић, Траса римског пута на деоници Пријепоље–Нови Пазар у
               светлу новијих  археолошких истраживања, Новопазарски зборник 15/1991, 39-47.ћ
               3   М. Гарашанин, Археологија новопазарског краја, Нови Пазар и околина, Београд
               1969, 80–84.
               4   Драгослав Срејовић, Праисторијска некропола у Дојевићима и њен значај за оцену
               етничке припадности становника долине Рашке у предримско доба, Новопазарски
               зборник 1/1977, 74  (73–81)
               5    Драгослав  Срејовић,  Културе  гвозденог  доба,  Историја  српског  народа,  прва
               књига, Београд 1981, 56–57.
   61   62   63   64   65   66   67   68   69   70   71