Page 66 - Zbornik 40

66 Драгица Премовић Алeксић 40/2017

Захваљујући свом географском положају, у централном делу Балканског
полуострва територија Старе Рашке представља транзитну зону између
централних делова Европе и Мале Азије. Становништво подручја југозападне
Србије је још током праисторије успостављало комуникацију са суседним
областима, што је углавном настављено и у каснијим епохама. Претпоставља
се да је римски пут Епидаурум–Нови Пазар ишао преко Сјеничко-пештерске
висоравни. Тај пролаз је једини пролаз који све до данашњих дана води
са западног у источни део Балканског полуострва. Развијена саобраћајна
инфраструктура, тј. постојање пута у овом делу Балкана, кроз лимску и
ибарску долину, била је више него неопходна првенствено због транспорта
метала и готових производа, али и стоке. Комуникативност ове територије
у римском периоду базирала се, пре свега, на коришћењу магистралне
комуникације која је из Приморја долазила у горње Подриње и преко долине
Лима, Сјенице, Новог Пазара и Косова ишла даље на исток или у Македонију. 2
Од неолита и стварања првих сталних насеља, шире новопазрско
подручје културолошки се везује за Косово и централну Србију. Те везе су
3
настављене и кроз касније временске епохе, посебно кроз период бронзаног
и старијег гвозденог доба, што је потврђено археолошким истраживањима на
Пештери и у околини Новог Пазара. Археолошки материјал са истражених
локалитета припада култури Доња Брњица, названој по истоименом
локалитету на Косову. Ова култура настала током бронзаног доба највећи
успон достиже у 8. веку пре нове ере и распрострањена је на територији коју
су почетком историјског периода насељавали Дарданци. Аутаријати, који су
4
живели на територији омеђеној Романијом, Дурмитором, Таром и Лимом,
око 700. године п.н.е. продрли су на исток све до Голије и запосели пределе
између Лима и Ибра. На пространој Сјеничко-пештерској висоравни и у
долини Рашке сачувани су материјални остаци њиховог присуства. (Сл. 1)
5

1 Рад представља реферат прочитан на међународном научном скупу “Историјски
и културолошки процеси у Старој Рашкој/Санџаку”, одржаном у Пријепољу 3–4.
децембра 2010. године.
2 Д. Премовић-Алексић, Траса римског пута на деоници Пријепоље–Нови Пазар у
светлу новијих археолошких истраживања, Новопазарски зборник 15/1991, 39-47.ћ
3 М. Гарашанин, Археологија новопазарског краја, Нови Пазар и околина, Београд
1969, 80–84.
4 Драгослав Срејовић, Праисторијска некропола у Дојевићима и њен значај за оцену
етничке припадности становника долине Рашке у предримско доба, Новопазарски
зборник 1/1977, 74 (73–81)
5 Драгослав Срејовић, Културе гвозденог доба, Историја српског народа, прва
књига, Београд 1981, 56–57.