Page 65 - Zbornik 40
P. 65

Драгица Премовић Алeксић                            УДК 94(497.11-14-89)(091)
               Београд                                            35.071.51(497.11-14-89)(091)



                ИСТОРИЈАТ ТЕРИТОРИЈАЛНО-АДМИНИСТРАТИВНЕ
                    ОРГАНИЗАЦИЈЕ РАШКЕ ОБЛАСТИ/САНЏАКА                           1






                     Сажетак: Територија Рашке области/Санџака, односно простора између
                     сливoва Лима и Ибра, од праисторије до данас припадала је различитим
                     племенским  и  државотворним  организацијама.  Током  праисторије,
                     југоисточни  део  наведене  територије  припадао  је  Дарданцима,
                     а  северозападни  Аутаријатима,  да  би  током  римске  доминације
                     територија  припадала  провинцијама  Горњој  Мезији  и  Превалитани.
                     Након  распада  Римског  царства,  највећи  део  територије  припао  је
                     Источном римском царству, односно Византији. Доласком Словена на
                     ово подручје,  Срби су, као једно од већих словенских племена, формирали
                     своју државу, која се у изворима помиње као покрштена Србија и Рашка.
                     Након што је после Косовске битке Отоманско царство запосело шире
                     новопазарско  подручје,  формирани  су  најпре  вилајети,  потом  нахије
                     и  кадилуци,  а  освајањем  Босне  формирани  су  и  санџаци.  Највећи  део
                     територије између Лима и Ибра припадао је Босанском санџаку, касније
                     и пашалуку. Кроз целу Отоманску владавину овим простором често је
                     мењана административна подела, што је детаљније обрађено у раду.
                     Крајем 18. века – после 179. године – формиран је Новопазарски санџак
                     са кадилуцима Нови Пазар, Стари Влах, Митровица и Трговиште, а већ
                     1865. године обновљен је Босански вилајет, који је био подељен на седам
                     санџака, међу којима и Новопазарски, са казама – Нови Пазар, Сјеница,
                     Пљевља,  Нова  Варош,  Пријепоље,  Бијело  Поље,  Митровица,  Беране,
                     Колашин  и  Трговиште.  Већ  1872.  године  из  Босанског  пашалука  су
                     издвојени Новопазарски и Нишки санџаци и формиран је Новопазарски
                     вилајет. Одлукама Берлинског конгреса 1878. године Босна и Херцеговина
                     је  предата  на  управу  Аустроуграској.  У  Новопазарском  санџаку,  који
                     је раздвајао Србију од Црне Горе, остала је и даље турска управа, али
                     је он тада дефинитивно одвојен од Босанског и прикључен Косовском
                     вилајету. Таква административно-територијална подела остала је све
                     до 1912. године, када је овај крај коначно ослобођен од Турака.

                     Кључне  речи:  територија,  Рашка,  Санџак,  жупа,  нахија,  вилајет,
                     кадилук, Новопазарски санџак
   60   61   62   63   64   65   66   67   68   69   70