Page 90 - Zbornik 39

90 Драгица Премовић Алексић 39/2016

доба, око 1200. године пре нове ере, а ово култно место је поштовано и у време
Римљана, када су настали вотивни споменици посвећени Јупитеру и осталим
божанствима овога места. Овде је сигурно био развијен и култ генија – духа
заштитника минералних извора. Из Бање потиче и један надгробни споменик,
12
секундарно употребљен као поклопац зидане касноантичке гробнице.
13

У римском периоду подизане су бенефицијаријске станице. Такве
станице су се у Горњој Мезији, римској провинцији којој је припадало и
новопазарско подручје, налазиле на главним путевима или на онима који су
из рударских области водили к њима. Истраживачи локалитета Градина у
селу Постењу сматрају да се у оквиру овог утврђења налазила и поменута
бенефицијаријска станица, до које је из рударских области на Голији водио
14
пут долином Дежевске реке.
15
Бенефицијаријска станица у околини Новог Пазара је била повезана и са
долином Ибра, са via metalilicom, односно Municipiumom DD у Сочаници. Пут
је ишао од Новопазарске бање до Вучје Локве, Змињака и Плакаонице, долином
Гркајске реке до Сочанице. На Рогозни је рударска активност отпочела пре
16
доласка Римљана, који активније учествују у експлоатацији рудног блага
Рогозне до краја 1. и почетка 2. века. Није позната ни једна рудоносна област на
Балканском полуострву у којој је рударска активност била тако интензивна и
оставила за собом толико трагова као што је област Рогозне и Копаоника. Због
такве активности, римско насеље у Сочаници је имало ранг муниципијума,
тј. града који је, заједно са својим житељима, уживао привилегован положај у
Римском царству и имао властиту самоуправу. 17

12 А. Јовановић, Археолошка истраживања у Новопазарској Бањи, НПЗ 19/1995, 32-38.
13 А. Јовановић, Римски надгробни споменик из Новопазарске бање, НПЗ 9/1985, 37.
14 Д. Мркобрад – А. Јовановић, Резултати истраживања утврђеног комплекса на Градини
код Постења у 1988. години, Гласник друштва конзерватора Србије 13, Београд, 1989, 97.
15 И. Бојановски, нав. дело, 152.
16 Д. Премовић-Алексић, Зигон на српско-византијској граници, НПЗ 14/1990, 50, нап. 50.
17 E. Čerškov, Municipium DD, Priština – Beograd, 1970, 70-72.