Page 113 - Zbornik 39

Senad Ganić UDK 342.731:28-74
Departman za pravne nauke 2-673.5(497.11)(091)
Državni univerzitet u Novom Pazaru

PRILOG RASPRAVI O DOPRINOSU ISLAMA
UNIVERZALNOJ PRAVNOJ MISLI
– osvrt na pitanje verskih sloboda –

Apstrakt: Naučna misao u Evropi, nikada nije u dovoljnoj meri uvažava-
la doprinos islamske kulture i tradicije u stvaranju savremenih tekovina
civilizacije. Naprotiv, čini se da je poslednjih decenija, još glasniji diskurs
koji insistira na nepomirljivim razlikama Zapada i Istoka, te je u skladu sa
tim, sve jači i glas onih koji odustaju od ideje multikulturalnosti. Evropa
se u ovoj raspravi, uprkos deklarativno proklamovanom sekularizmu, čes-
to samoidentifikuje kao hrišćansko društvo, a postignuća i napredne ideje
koje su plod njenih kontakata sa Istokom, naročito sa islamom, prisvajaju
se kao sopstvene. Na taj način se neopravdano marginalizuje uloga, jedna,
za određeni istorijski kontekst, u mnogim aspektima napredna civilizacija.
Reakcije naučne javnosti zbog ovako redukcionističkog pristupa zapadane
misli o ulozi islamske tradicije u stvaranju onoga što nazivamo tekovinama
civilizacije, već neko vreme su prisutne, i one sve češće dolaze sa prestižnih
katedri Zapada. Naročito su nam zanimljive one koje dolaze iz redova pravne
naučne javnosti, u kojima se naročito ukazuje na doprinos islamske pravne
tradicije u evoluciji misli o pravu uopšte. Ovaj rad je u tom smislu pokušaj,
da se, naročito domaćoj naučnoj javnosti, predoče neki od argumenata koje
ova rasprava nudi. Osvrt na Osmansku pravnu tradiciju i Novi Pazar, koji je
u ovom radu vidan, učinjen je u nameri da se jedna globalna tema smesti u
kontekst koji nam je najbliži, a samim tim i najlakši za razumevanje. Naročito
i zbog toga, što je, kako smo već istakli, reč o jednoj, u svestkim razmerama,
nanovo aktuelizovanoj temi.

Ključne reči: islam, verske slobode, pravna misao

Umesto uvoda

Odnos prema prošlosti nije statičan i dat jednom zauvek već je uslovljen
mnogim faktorima i uticajima koji se smenjuju u vremenu i prostoru. On biva još
kompleksniji u onim slučajevima u kojima taj odnos prema prošlosti nije samo u
funkciji otkrivanja istine o prošlosti i iz prošlosti, koja bi nam pomogla da se bolje
snađemo u, sada je već to toliko vidno, sve neizvesnijoj budućnosti, već u funkciji
sekundante trenutne politike. Često, zacrtanih nacionalnih projekcija kojima su