Page 77 - Novopazarski Zbornik 36

РЕКОНСТРУКЦИЈА ОСМАНСКОГ НАСЛЕЂА У 21. ВЕКУ

Владимир Божиновић UDK 930.85:004.92/.93 ; 130.2
Центар за музеологију у херитологију
Филозофски факултет у Београду

Апстракт: У овом раду размотрићемо Фукоово тумачење утопије и
хетеротопије огледала као узрока креирања субјективног и објектив-
ног идентитета друштва. У студији случаја поставља се аналогија
између споменичког наслеђа у Новом Пазару и једног примера диги-
талне реконструкције османског каравансараја у Београду.

Кључне речи: утопија, хетеротопија, османско наслеђе, музејска
документација, дигитална реконструкција, Нови Пазар.

„Онај који се заложио за овај свет личи на онога који
пише по води која тече, а онај који се у њему одмара
сличан је ономе који некоме говори страним језиком
на далекој обали реке која се разлила.“
(Из вакуфнаме Муслихудина Абдулганија за његове
објекте у Новом Пазару, Скопљу и Старом тргу, Ско-
пље 1550) 1

Да ли баштину чини оно што појединца или неку заједницу карак-
терише као јединствену, различиту од свих осталих, или је она универзални
кōд који нас све повезује и чини једнаким? Можда је баштина заправо фено-
мен који има способност да у своме значењу обједини ова два антагонистич-
ка становишта? Ово су свакако незаобилазна питања уколико расправљамо о
османском наслеђу у Србији, па и на територији читавог Балкана.
У наведеном цитату из вакуфнаме Муслихудина Абдулганија истиче
се да је „залагање за овај свет“ (у овом контексту окарактерисано као изград-
ња задужбина, а може да се односи и на завештање потомства, или знања) по-
ступак унапред осуђен на пропаст — на немилосрдну материјалну и духовну
ерозију условљену временом које пролази. Међутим, такође се даље наводи
да уколико због те чињенице код људи изостане иницијатива за даљим ствара-

1 Вакуфнаму је објавио Андреј Андрејевић у Андреј Андрејевић, Исламска монументална
уметност XVI века у Југославији: куполне џамије, (Београд: Институт за историју уметно-
ти Филозофског факултета, Балканолошки институт САНУ, 1984), 109–112.